ПОПОВИЋ: Република Српска је западна српска држава и једнако је важна као и Србија

ЛИДЕР СРПСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ НЕНАД ПОПОВИЋ:

НЕМА УСПЕШНЕ ЕКОНОМИЈЕ БЕЗ НАЦИОНАЛНОГ ДОСТОЈАНСТВА

Ненад Поповић

• Ја сам у ДСС дошао због Војислава Коштунице кога изузетно ценим. Са одласком Коштунице из Демократске странке Србије, нажалост, ДСС какав је раније постојао - престао је да постоји. Нисам себе видео као део новог ДСС. Зато је било логично да кренем својим политичким путем
• Ми ћемо остати доследно евроскептична партија, али не желимо да то остане само наш начелан став, већ желимо да то буде одраз воље народа. Зато намеравамо да отворимо расправу о томе, да се чују мишљења и за и против, при чему смо уверени да ће наши аргументи против приступања ЕУ надвладати у таквом дијалогу
• Акценат желимо да ставимо на развој економске сарадње са Русијом у којој у будућности видимо највећу развојну шансу за оздрављење националне економије
• Сарадња са Русијом у области одбране била би веома корисна за нашу државу и војску. Пошто је Србија војно неутрална земља залагаћемо се да се симетрично појача сарадња са руским војним панданом NATO, а то је ОДКБ
• Главне одреднице СНП биће државотворност и економија. То су две стране исте медаље. Само јака држава може да развија своју економију, а само успешна економија може да буде темељ дугорочне заштите државних и националних интереса једне земље

        ДОНЕДАВНО један од најистакнутијих и најпопуларнијих чланова ДСС и бивши потпредседник те странке, као и потпредседник Народне скупштине Републике Србије и председник Посланичке групе пријатељства са Руском Федерацијом, Ненад Поповић, основао је нову странку - Српску народну партију. У разговору за Печат он открива разлоге за ову одлуку, као и своје виђење актуелних прилика у српском друштву и држави.

        Печат: Важили сте за једног од политичара по којима је ДСС била препознатљива. Многи су у Вама видели и потенцијалног наследника Војислава Коштунице. Зашто сте се одлучили да оснујете нову странку?

        Ја сам у ДСС дошао због Војислава Коштунице кога изузетно ценим. Са одласком Коштунице из Демократске странке Србије, нажалост, ДСС какав је раније постојао - престао је да постоји. Нисам себе видео као део новог ДСС. Зато је било логично да кренем својим политичким путем. То је наставак пута аутентичног ДСС, али са једним додатком, а то је модеран и динамичан приступ политици који је ДСС-у недостајао. И они који су поштовали идеолошку принципијелност ДСС замерали су му недостатак прагматизма и ефикасности. Потребан нам је активан приступ усресређен на реализацију програмских начела, а не само њихово теоријско заступање.

        Печат: Из вашег одговора видимо да СНП доживљавате као наследника изворног ДСС. У чему ће се те две странке ипак разликовати?

        Ми ћемо остати доследно евроскептична партија, али не желимо да то остане само наш начелан став, већ желимо да то буде одраз воље народа. Зато намеравамо да отворимо расправу о томе, да се чују мишљења и за и против, при чему смо уверени да ће наши аргументи против приступања ЕУ надвладати у таквом дијалогу. Мислим да није циљ да се српског друштво дели око ЕУ, већ да заједнички тражимо најбоља одржива решења. А о њима коначну реч треба да дају грађани. Зато се залажемо за одржавање референдума на којем грађани треба да се изјасне да ли желе наставак Европских интеграција или не.

        Акценат ћемо у још већој мери ставити на економију. Економски програм изворног ДСС, у чијој изради смо учествовали не само моји сарадници и ја, већ и бројни привредници, професори и економисти, желимо да у што већој мери операционализујемо. Поред осталог, акценат желимо да ставимо на развој економске сарадње са Русијом у којој у будућности видимо највећу развојну шансу за оздрављење националне економије.

        Печат: Када смо већ код Русије, пре извесног времена српска јавност се изненадила када вас је видела на састанку српског министра трговине Расима Љајића и руског министра пољопривреде Николаја Фјодорова у Москви. Како објашњавате своје присуство на том сусрету?

        Руски министар пољопривреде Фјодоров је мој пријатељ већ 20 година. Када је настао проблем са извозом свињског меса у Русију, потпредседник владе Расим Љајић замолио ме је да му помогнем да се хитно састане са Фјодоровим. Наравно да сам прихватио да помогнем, као што сам то чинио увек до сада, и као што ћу наставити да чиним у будућности, без обзира ко је на власти. Интерес Србије је био да се извоз меса настави, и то смо успели да постигнемо на том састанку.

        Србија у овом тренутку има велику шансу за извоз хране и пољопривредних производа у Русију. Посебно када је реч о извозу меса. Навешћу само податак да је извоз сухомеснатих производа из Златиборског округа у Русију порастао чак 300 одсто у односу на прошлу годину. Имамо историјску шансу за извоз меса у Русију, али проблем је што немамо довољно стоке. Сточарство је потпуно замрло у Србији, а зна се да без развијеног сточарства не можемо да имамо развијену пољопривреду. Србија сваког месеца увезе 2.000 свиња из Хрватске и Мађарске. Број крава и стеоних јуница за последњих 10 година смањен је за око 250.000 грла, а крмача за близу 400.000 грла. Потребна нам је државна стратегија за развој сточарства.

        Печат: Где још видите простор за развој економске сарадње са Русијом?

        Наша земља је једина земља у Европи која има бесцарински споразум са Русијом. Тај споразум нам омогућава да готово све домаће производе извозимо у Русију без царина. То значи да смо мина руском тржишту у старту јефтини за 15 до 20 одсто у односу на прозивођаче из других земаља. Морамо у већем обиму да користимо предности овог споразума. С друге стране, бесцарински споразум са Русијом је наша највећа шанса за привлачење страних инвестиција, поготово сада када је Русија увела санкције ЕУ.

        Произвођачи из ЕУ, сада више него икада пре, имају интерес да дођу у Србију како би одавде пласирали своје производе на велико руско тржиште. И пре него што је Русија увела санкције према ЕУ овај споразум је довео норвешки Грундфос у Инђију, немачки Фалке у Лексовац и Врање, француски Таркет у Бачку Паланку, италијански Рил-нитинг у Гајдобру, Голден Лејди у Лозницу…

        Данас ове компаније директно и индиректно запошљавају неколико хиљада људи у Србији, а њихови производи се налазе на листи првих десет производа које највише извозимо у Русију. Области са највећим потенцијалом за сарадњу - како у погледу извоза, тако и у погледу привлачења инвестиција - свакако су пољопривреда, прехрамбена индустрија, машиноградња, енергетика, саобраћајна, текстилна и дрвна индустрија. Такође, наша наменска индустрија сигурно има шта да понуди руским партнерима, док се потенцијал истраживања и развоја, као и могућност заједничког изласка на трећа тржишта, са Русијом као партнером у овој области вишеструко увећава.

        Печат: Поменули сте сарадњу у наменској индустрији, а шта мислите о сарадњи у области одбране, будући да Србија већ има такву сарадњу са војним савезом NATO?

        Сарадња са Русијом у области одбране била би веома корисна за нашу државу и војску. Пошто је Србија војно неутрална земља залагаћемо се да се симетрично појача сарадња са руским војним панданом NATO, а то је ОДКБ,односно Организација за колективну безбедност и сарадњу. По узору на програм Партнерство за мир у оквиру NATO, Србија треба максимално да повећа сарадњу са руском армијом.

        Печат: Потпуно је јасан став према Русији, али нам појасните додатно однос према ЕУ.

        Немам шта да кријем, ја сам евроскептик, или да будемо прецизнији - еврокритичар. Ствар је у томе да не одбацујем евроинтеграције априори, већ мислим да оне из економских разлога за Србију нису добре. Наша намера није да се слепо залажемо за било каква начела, већ да наша политика излази из чистог рачуна шта је за Србију добро. Ми не одбацујемо нужно европске интеграције, већ чињенично утемељено сматрамо да то у ово тренутку није добро за Србију. Желимо да отворимо расправу о томе како бисмо видели шта је најрационалније за државу, уместо наметања чисто идеолошких решења. Није посао политичара да се утркују у томе ко гласније узвикује пароле, већ да систематски трагамо за оним што је најкорисније за нашу нацију.

        Печат: Вероватно нема разлога да вас питам да ли сте против уласка у NATO или не, јасан нам је ваш став, али није неважно да чујемо и образложење.

Наравно да смо против уласка Србије у NATO. Као и већина грађана не могу да замислим да у Србији стоје NATO ракете окренуте према Русији. Не видим какве би користи имала Србија од уласка у војну структуру која не служи српским већ туђим интересима. За нас је најбоље да останемо војно неутрални и за то ће се СНП снажно залагати.

        Печат: Више пута сте повезивали економију и државотворни приступ политици. Било би добро да нам тај приступ конкретније представите.

        Главне одреднице СНП биће државотворност и економија. То су две стране исте медаље. Само јака држава може да развија своју економију, а само успешна економија може да буде темељ дугорочне заштите државних и националних интереса једне земље. Погледајте Русију из деведесетих година. Када ова земља није водила рачуна о заштити државних интереса, она није ни могла да има јаку економију. Са доласком Путина, који је почео да штити руске државне и националне интересе, економија је почела да јача. Данас је Русија најбољи пример да нема економског раста када се губи национално достојанство.

        Печат: Какав је став СНП о Косову и Метохији?

        Непотребно је рећи да је за мене Косово и Метохија неодвојиви део Србије и да ће то увек бити. Али хајде да видимо шта можемо да учинимо да наш народ на Косову буде у што бољем положају и да тамо буде што више Србије. У околностима у којима се налазимо кључ за то је ипак економија. Ми морамо доследно да инсистирамо на заштити наших економских интереса на КиМ. Србија је уложила преко 17 милијарди долара у привреду и инфраструктуру на КиМ. То је чињеница и аргумент који нико не може да оспори. Право својине је апсолутно и неприкосновено право у свакој земљи, а познато је да управо САД највише инсистира на тим принципима. Морамо да се залажемо за то да се поред правних и политичких аргумената, отвори расправа и о овим економским аргументима, који су без сваке сумње на страни Србије.

        Печат: Ово објашњење је ипак непотпуно без вашег става о Бриселском споразуму.

        Да сам ја био тај који је доносио одлуку сигурно не бих потписао бриселски споразум. Ипак желим да на ту ствар гледам објективно. Сви знамо ко је малим корацима довео до тога да и пре формалног потписивања споразума већ заживи његова суштина. Власт коју је народ изабрао 2008. године победила је са идејом да се дигну руке од КиМ и политике какву је водила претходна влада Војислава Коштунице. Од пристајања на Еулекс, преко фарсе са обраћањем и резолуцијама у Генералној скупштини Уједињених нација, па све до успостављања такозваних административних прелаза, све то је водило до минимизирања улоге Србије на КиМ. Када се тако национална кола гурну низбрдо тешко их је зауставити. Тако смо и стигли до бриселског споразума.

        Печат: Какав ће однос СНП имати према влади? Шта им највише замерате?

        Ми смо опозиција. Задатак опозиције је да критикује власт. Ми ћемо то и чинити, али не острашћено, већ аргументовано. Циљ нам је да критикујемо владу не само ради критике, већ како би друштво дошло до што бољих решења. Оно што свакако заслужује критику је неефикасна економска политика владе. Ја сам против мера штедње и стезања кајиша. Стезање кајиша долази у обзир само у условима динамичне привредне активности. Нама су сада потребне развојне мере које ће покренути привреду, јер једино то може да доведе до запошљавања и раста стандарда грађана. У исто време, неопходна је интензивнија и свеоубухватнија борба против сиве економије која уништава часне произвођаче. С друге стране, не могу да не споменем питање курса динара који се вештачки одржава наносећи тиме штету националној економији. Курс динара мора да буде у функцији извоза и развоја домаће привреде, а не као што је сада, у интересу извозног лобија.

        Печат: Да ли постоји нешто у раду ове владе што бисте оценили као позитивно?

        Морам да подржим државотворни однос ове владе према Русији. Влада није увела санкције Русији и потписала је споразум о изградњи Јужног тока, што је у најбољем интересу државе и грађана. Лично сам био упознат са тим под каквим је притиском била влада да то не уради и то морам да поштујем. Такође, желим да нагласим изванредан значај најављене посете руског председника Владимира Путина Србији. Та посета доноси Србији не само политичке, већ и изражене економске ефекте које ће моћи да осете сви грађани Србије. На крају, то је снажна порука подршке народу Србије који има неподељење симпатије према Путину и Русији.

        Печат: Једно од начела у иницијативи за оснивање СНП односи се на децентрализацију и давање ширих овлашћења локалним самоуправама. Да ли ће то бити један од праваца ваше политике?

        Свакако. Мислимо да је ово питање веома важно и желимо да о њему отворимо расправу у јавности. СНП ће се залагати да функције власти буду максимално децентрализоване, односно да јединице локалне самоуправе добију шира овлашћења и пуну самосталност у располагању стеченим добрима. Постоји јако пуно способних и квалитетних људи, председника општина у Србији, којима треба дати више простора да учине нешто за своје средине. Локална власт је формирана од локалних људи који најбоље познају све специфичности једне локалне средине и њених грађана. Најбољи пример шта може да уради једна локална самоуправа ако су на њеном челу способни и вредни људи је општина Чајетина. Када дођете на Златибор, то је као да сте у Швајцарској. За то је најзаслужнији председник општине Чајетина Милан Стаматовић који је заједно са својим сарадницима учинио ову општину инфраструктурно, привредно и административно једном од најразвијенијих општина у Србији. То је модел локалне власти какав ми желимо да подстичемо.

        Печат: Да ли би СНП подржала најављено удруживање опозиције?

        Данас су опозиција чак и они који су по нама најкривљи за бриселски споразум. Желимо да сарађујемо на државотворним принципима и да сарађујемо само са онима којима је Србија изнад свега. У овом тренутку сва наша енергија усмерена је на организационо јачање и ширење наше политике међу грађанима. Тек када нашу политику будемо представили народу, моћи ћемо да разговарамо са потенцијалним партнерима на бази те политике. Није нам циљ обједињавање опозиције по сваку цену само како бисмо се докопали власти, неопходно је да постоји програмска блискост. Сви смо ми ту да учинимо нешто за своју земљу, а не да је користимо само као одскочну даску да градимо своје политичке каријере.

        Печат: Кроз ваше одговоре провејава тежња ка националној интеграцији и превазилажењу подела.

        Ми смо један од ретких народа који око најтежих изазова тешко постиже национални консензус. То морамо да мењамо. Србија и Српство морају увек да буду изнад наших партијских и личних интереса. Државу ни због чега не смемо да запоставимо, а све наше странке искључиво имају смисла ако су у функцији њеног развоја и успеха. Зато желим да порука мог политичког деловања буде превазилажење опасних подела и националних раскола. Имамо право и потребу да сви мислимо својим главама, али не смемо да у то уносимо негативан набој и да једни друге због различитих схватања мрзимо. Ваљда свима треба да нам буде циљ јака Србија и заштита наших националних интереса.

        Печат: Какав је ваш однос према српском питању и заштити права наших народа у региону?

        За мене је Република Српска западна српска држава једнако важна као и Србија. Ја сам патриота из српског народа и Републике Србије и борићу се за заштиту интереса наше нације у целини. Очување државности Републике Српске на дејтонским принципима отуда мора да буде наш приоритет колико и борба за заштиту територијалног интегритета Србије. Слично мислим и о српском питању у Црној Гори. За мене је Црна Гора српска земља и морамо се много више борити за очување њеног историјског српског карактера и права нашег и даље национално свесног народа у Црној Гори. Борићемо се и за побољшање статуса српског народа и даље угроженог у Хрватској. Да не запоставимо ни нашу дијаспору. Милиони Срба живе расути од Аустралије до Америке, инсистираћемо на разради стратегије за јачање веза између српске дијаспоре и њихове матичне државе Србије.

        Печат: После овог вашег излагања о српском националном питању, не могу да пропустим и да вас нешто не питам о демографској политици. Сваке године нас 40 хиљада умре више него што се роди. Шта мислите да у том погледу треба радити и како се против тога борити?

        То је горуће питање чији значај надилази сва друга питања. Шта нам вреди било шта друго ако нас не буде. Зато је крајње време да се држава Србија систематски позабави активним вођењем политике демографске обнове. Ту не треба измишљати рупу на саксији. Имамо изванредан руски пример подстицаја наталитета о којем је Печат и раније писао. Русија је разрадила концепт који се показао као успешан и за мање од пола деценије од демографски девастираног друштва сличног Србији готово успела да изједначи наталитет и морталитет. Неко ће рећи да Србија за то нема пара. Има. За то увек мора да се нађе новца. За разне непотребне проевропске пројекте држава издваја достановца из буџета. Већ то би био добар основ да почнемо да се бавимо демографском обновом. Нека бројне невладине организације које овде функционишу као лобисти Европске уније финансира Брисел, а не Србија. Србија мора да штеди,алина опстанку нације не сме да се штеди.

        Печат: И на крају, како гледате на украјинску кризу и питање Крима?

        Разумем званичну политику Београда иако је лично за мене потпуно легитимна воља народа Крима изражена на референдуму да уђе у састав Руске Федерације. Код нас се можда недовољно зна да је Крим административном одлуком Никите Хрушчова 1954. истргнут од Русије и предат Урајини упркос противљењу већинског руског становништва. За мене је Крим увек био, јесте и биће саставни део Русије, као што је Косово саставни део Србије.

               

др Ненад Поповић

                Рођен у Тузли 1966. године.

                Оснивач Српске народне партије.

                Бивши потпредседник ДСС, потпредседник Народне скупштине Републике Србије, и председник посланичке групе пријатељства са Руском Федерацијом.

                Дипломирао на Машинском факултету у Београду. Магистрирао и докторирао на Економском факултету у Москви. Предавач на Економском факултету московског државног Универзитета Ломоносов.

                Власник међународне компаније „АБС Електро” са седиштем у Москви која запошљава преко три хиљаде људи. Ова компанија бави се производњом електротеничке опреме и развојем напредних инжењерских решења за електроенергетику, бродоградњу, као и за гасну, нафтну и рударску индустрију.

                Председник Фондације „Руски некропољ” из Београда која је била носилац пројекта обнове меморијалног комплекса споменика Руски Некропољ на Новом Гробљу у Београду.
                Председник почасног савета Друштва Српско-руског пријатељства.

                Члан Управног одбора међународног Фонда Јединства православних народа.

                Као потпредседник Скупштине Србије био један од главних посматрача изборног процеса на референдуму о присаједињењу Крима Руској Федерацији.

                Носилац више одликовања од којих су најзначајнија:
                • Орден Пријатељства, за посебан допринос у развоју економских и друштвених веза Србије и Русије, који додељује председник Руске Федерације;
                • Орден Светог Саве Другог Степена, за обнову и јачање вере и Цркве у Србији, који додељује Његова Светост Патријарх српски;
                • Орден Светог Данила Московског, за духовни препород Русије, који додељује Патријарх Московски и целе Русије;
                • Орден преподобног Сергеја Радоњешког, за посебан допринос развоју односа и зближавању православних народа, који додељује Патријарх Московски и целе Русије;