Славиша Стојановић није сам отишао са Маракане
ДОШАО САМ СА ЖЕЉОМ ДА РЕШИМО ПРОБЛЕМЕ И РАЗГОВАРАМО
О ЦИЉЕВИМА ЗА НАРЕДНУ СЕЗОНУ, АЛИ НАЖАЛОСТ НИСАМ УСПЕО...
Славиша Стојановић
НА само три дана пре годишњице доласка у Црвену звезду, Славиша Стојановић је напустио „Маракану“ и уступио клупу осам година млађем Ненаду Лалатовићу. У званичној изјави после састанка с тренером шампионске екипе в.д. генералног секретара Звездан Терзић истакао је да се „Стојановић истрошио, нарушио здравље и да би, уз најбољу жељу, да се сарадња заврши“. Ипак, Србин са словеначким држављанством је у званичној изјави достављеној медијима нагласио да одлука о растанку није само његова...
Прекинуо сам свој одмор и дошао у Београд са жељом да нађемо решење за актуелне проблеме и попричамо о циљевима за нову сезону, али нажалост, у томе нисам био успешан. Разлога за мој одлазак има више, проузроковани су много чиме и одлука није искључиво само моја - навео је Стојановић.
Чињеница да су челници Црвене звезде експресно ангажовали Лалатовића као његовог наследника, говори у прилог томе да су били припремљени за разлаз са 44-годишњим стручњаком. Стојановић је имао уговор на једну сезону с опцијом продужетка уколико обе стране буду задовољне. Очигледно, и поред освојене титуле, на „Маракани“ нису били уверени да са досадашњим шефом струке могу даље, што је можда и више од његовог умора и здравствених проблема кумовало оваквом расплету.
Стојановић ће остати упамћен као тренер који је за годину дана успео да пређе пут од оспоравања и жеље доброг дела звездашке јавности да му види леђа, до звања стручњака који је после шест година Партизанове доминације вратио шампионски пехар у Љутице Богдана. На том путу прошао је праву голготу, трпео ударе како споља тако и од појединих чланова руководства, преживео поразе од Јавора, Вождовца и Чукаричког, ране елиминације из Европе и Купа Србије, али и победио Партизан, а затим успео да уз помоћ сложне дружине у црвено-белим дресовима дође до 15 узастопних победа и места у клупској историји које нико никада неће моћи да му одузме јер ће уз 26. Звездину звездицу увек стајати његово име.
- Остварили смо циљ који нам је био постављен као императив на почетку сезоне. Драго ми је што смо усрећили многе. Пут је био тежак и пустио је своје последице. На том путу никад нисам бежао од одговорности - истакао је на растанку Стојановић.
Још један актер сезоне која ће у клупској архиви остати уписана као незапамћена и вероватно непоновљива, напустио је Црвену звезду. Ка излазним вратима спремају се и многи други, како из свлачионице тако и из клупских фотеља. С Ненадом Лалатовићем на клупи, неким даровитим клинцима у тиму и новим људима у управи, почиње доба у којем ће се шампион Србије сусрети с још већим изазовима, који ће несумњиво имати судбоносан карактер за будућност клуба.
ХВАЛА СВИМА, ПОНОСАН САМ!
УПРКОС свему лошем што је доживео на „Маракани“, некадашњег селектора Словеније за Звезду ће везивати пре свега лепе успомене, иако их је мање него оних ружних. И на крају је остао достојанствен и џентлменски поручио да одлази - поносан.
- Хвала Црвеној звезди на поверењу у протеклој сезони, навијачима на фасцинантној подршци и ветру у леђа који нас је водио до циља, стручном штабу на сарадњи, свим запосленима и играчима на ванземаљској енергији. Они су изнели највећи терет. Поносан сам што сам био део ове приче - рекао је Стојановић.
