Вучић за министра одбране предложио Гашића, а Стефановића за министра полиције

ЗА МИНИСТРА ПРИВРЕДЕ ПРЕДЛОЖИО ДУШАНА ВУЈОВИЋА

КОЈИ ЈЕ ГОДИНАМА БИО САРАДНИК СВЕТСКЕ БАНКЕ

• Лазар Крстић остаје министер финансија, Златибор Лончар предложен за министра здравља, Кори Удовички прихватила ресор државне управе и локалне самоуправе

           ПОТПРЕДСЕДНИК СНС Небојша Стефановић изјавио је данас да ће Влада Србије имати 19 чланова, међу којима ће бити и два министра без портфеља.

           Стефановић је након седнице Главног одбора новинарима представио решења СНС за министре којих ће из те странке бити седам укључујући премијера, али не рачунајући нестраначке личности које је та странка предложила.

           Предлози СНС су: за министра финансија Лазар Крстић, привреде Душан Вујовић, министар грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, која ће бити и потпредседница владе, правде Никола Селаковић, државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички, одбране Братислав Гашић, здравља Златибор Лончар, а полиције Стефановић.

           Министар без портфеља задужен за ЕУ биће Јадранка Јоксимовић, рекао је Стефановић и навео да ће Александар Вулин и Расим Љајић такође бити у влади.

           Он је истакао да је договор да министар енергетике буде из СПС и да ће своје кандидате за министре предложити коалициони партнери и навео да постоје још једна или две дилеме које имају везе са неким персоналним решењима о којима ће сутра бити завршене консултације, а у вези су са министарствима која нису наведена.

           Стефановић није могао да прецизира када ће бити потписани коалициони споразуми са СПС и СВМ.

           Он је поручио да ће сви министри бити стално на провери, да неће бити незаменљивих, те да је Главни одбор данас подржао Вучића у намери да спроведе одлучне реформе да би грађани живели боље.

           То ће уједно бити и основни циљеви владе, закључио је Стефановић.

           Градоначелник Крушевца Братислав Гашић био је посланик до 29. августа 2012, када се определио за функцију градоначелника Крушевца.

           Потпредседник је СНС и председник странке у расинском округу.

           Дипломирао је на Економском факултету у Нишу, гимназију је завршио у Крушевцу.

           Власник је приватног предузећа у којем су Телевизија Плус, и Сантос производња чаја, нат производа и кафе.

           Гашић је 1998. проглашен за менаџера године града Крушевца.

           Водио је женски одбојкашки клуб Крушевац Сантос, био је директор, али и члан УО фудбалског клуба Напредак, али је у складу са одлуком странке да високи функционери не треба да буду у руководствима спортских клубова, почетком године поднео оставку.

           Душан Вујовић је годинама био сарадник Светске банке, између осталог, и представник Светске банке у Украјини, а кад му је истакао мандат, медији су га у Србији 2000. године помињали као озбиљног кандидата за гувернера Народне банке Србије.

           Извесно време је био и представник СРЈ у Светској банци.

           НИН је 2002. године писао да Вујовић раније био руководилац макроекономских програма обуке у Економском развојном институту Светске банке, а у то време саветник швајцарског извршног директора у Светској банци, који заједно са 26 колега у Савету директора одлучује о виталним питањима ове највеће организације за дугорочно кредитирање развоја у свету.

           Предаје на неколико факултета у свету, а у Београду је професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА). Директор је Института за стратегију и конкурентност ФЕФА.

           Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Економском факултету Универзитета у Београду, а потом се усавршавао на америчком Беркли универзитету, где је једно време био и гостујући предавач. Објавио је бројне стручне радове у међународним часописима.

           Главни је уредник часописа „Финансије“ који издаје Министарство финансија Србије.

           У интервјуу домаћим медијима почетком 2012. године рекао је да ће се Србија најбоље заштитити ако саму себе доведе у ред завршавањем започетих реформи и чишћењем, гиљотином противречних прописа који датирају из давних времена и подржавају бирократску неефикасност.

           Такође, истицао је да Србија мора ефикасно да управља јавним ресурсима и јавним дугом, те да је неопходно да се живи у складу с расположивим средствима.

           С друге стране, како је изјављивао тада, недопустиво је да постојећа фискална и квазифискална оптерећења ломе кичму поштеним појединцима и предузећима, стварајући неповољну пословну и инвестициону климу и рушећи перспективу.

           Златибор Лончар је новембра 2012. именован за директора Ургентног центра у Београду.

           Претходно је био начелник Интезивне неге на одељењу Хирургије Клинике за Ургентну хирургију у том центру.

           Рођен је Београду 1971, где је 1997. дипломирао на Медицинском факултету.

           Специјалистички курс из хепатобилијарне хирургије у Лондону у болници Хамершмит, завршио је 2001, где се усавршавао и 2006. године. Специјализацију из опште хиругије завршио је 2003. године.

           Завршио је и специјалистички курс из трансплантационе хирургије јетре у Краљевском колеџу у Лондону.

           Тањуг