Красић: Живим за то да се вратим у дрес Србије!
ЗНАМ ДА СЕ ДО НАЦИОНАЛНОГ ТИМА НЕ ДОЛАЗИ ПРИЧОМ ВЕЋ ДОБРИМ ИГРАМА
- КАЖЕ ИСКУСНИ ФУДБАЛЕР, КОЈИ ИГРА СВЕ БОЉЕ У ДРЕСУ БАСТИЈЕ
Милош Красић
МИЛОШ Красић се фудбалски поново родио у Француској, на Корзици, где су људи другачији, посебни, увек некако своји. Фудбал им је у венама, Србе посебно воле, а плавокоси Џексон тамо наставља „лозу“ Илије Пантелића, Драгана Џајића, Анта Дробњака и Ненада Јестровића. Минулог викенда Красић је голом заслужио звање јунака победе против Евијана.
- Заиста је лепо носити дрес Бастије, где год кренем људи ме познају, поздрављају, а они који немају шта да ме питају, само онако у пролазу кажу: „Џајић, Пантелић“ и прођу. Заиста су наши великани оставили дубок траг на Корзици, а навијачи много воле и Дробњака - почиње причу Красић.
Милош је импресиониран Корзиком...
- Бастија је прелеп град, људи су добри, веома воле своје фудбалске љубимце. Лепо је место за живот и човек може да се потпуно посвети обавезама. А ако добро иде, као што је нама кренуло, онда су сви уз тебе. Мени је била потребна та љубав, поштовање и поверење, после свега што ми се минуле две године догађало.
Красић мисли, пре свега, на невеселу истанбулску епизоду.
- И даље сам играч Фенербахчеа, на позајмици сам до маја, а онда морам да се вратим на Босфор. Да ли ћу наставити у Фенеру или ћу ићи другим путем - не знам. Рано је да о томе причам. Поготово што ће у новој сезони само пет странаца моћи на терен. Да будем искрен, жао ми је што у турском великану нисам показао колико вредим. И повреда ме је спречила у томе, а нисам се баш добро ни снашао. Има кривице и у мени.
Бастија је дошла као мелем на рану.
- Много је тешко играти у Француској, све екипе су максимално спремне, сви су јаки, снажни, много трче. Ипак, Бастија игра у систему 4-4-1-1 или 4-3-3, што мени одговара. Делујем по десној страни, „ушао“ сам у систем и могу да будем задовољан. Играм стандардно.
Против Евијана је постигао други гол у сезони.
- Биће голова још - с осмехом констатује Красић. - Сада смо осми, а четвртопласирани Олимпик има само пет бодова више. Наш циљ је да на крају будемо око десетог места, односно да се не боримо за опстанак. Све што више урадимо биће чист ћар.
Ипак, плавокоси нападач не крије да Бастија има добар тим.
- То је спој младости и искуства. И добро је што имамо неколико старијих, као што су голман Лондро, Скилаћи (играо за Арсенал) и Модесто (Каљари) држе одбрану, а на средини терена је такође искусни Ромарик (Севиља, Еспањол, Сарагоса) па сјајни Алжирац Будебуа и Тунишанин Хазри... ПСЖ је без премца, игра много боље него прошле године, а Ибрахимовић је ванземаљац! Јак је и Монако, као и Марсељ, па Лион, Лил и Тулуз... Конкуренција је жестока.
Повратак Красића на старе стазе успеха неминовно иницира и питање о повратку у репрезентацију Србије.
- Не бих био поштен према себи када бих одустао од дреса Србије у 29. години. Али, у државном тиму је дошло до смене генерација, а Синиша Михајловић је на крају иза себе оставио добар састав. Наравно, када се не оде на једно од два велика такмичења, наши људи одмах сматрају да је то неуспех. И заиста је тужно што нас неће бити у Бразилу. Али, мислим да је било превише критика и да сви момци који су носили дрес „орлова“ заслужују место међу најбољима.
Једва „вратисмо“ Џексона на питање његовог статуса...
- Кажем, нисам се одрекао репрезентације, али знам да се тамо не долази причом већ само играма. Моје је, наравно, да покушам да играм као некад, па ако тако буде, верујем да ће и нови селектор то имати на уму. Живим за тај дан јер је мени репрезентација дала све. Да нисам одлично играо за „орлове“, вероватно не бих ни стигао до Јувентуса - искрен је Красић.
НА ПУТУ И ДРУГО ДЕТЕ
У Бастији му тренутно друштво праве брат и друг...
- Увек је лакше када је неко твој уз тебе. Жена ми је трудна, трећи месец, у Новом Саду је са кћеркицом Милом, која има три године. Много ми недостају, али, професионализам не пита за емоције. Још не знам ког је пола друго дете, а и не журим - мирно прича Красић.
ЛЕПШЕ НЕГО У ИТАЛИЈИ
ОДУШЕВЉЕН је Милош условима у Француској.
- Услови су феноменални, бољи него у Италији. Стадиони су фантастични, организација врхунска, терени, путеви, ма нема шта није на врхунском нивоу. А навијачи су посебна прича, има их на свим стадионима у свим градовима. У Италији, једино Јувентус има навијаче, остали кубуре са подршком са трибина.
РЕАЛ МАДРИД
КАДА смо га подсетили да је једном ногом већ био у Краљевском клубу, Краса мало спусти тон.
- Да, било је приче, чак и контакта. Али, ја нисам могао да играм у Лиги шампиона, јер сам већ наступао за ЦСКА, што Мадриђанима није одговарало, као што их није интересовала ни позајмица. А и Московљани су правили финанијске проблеме. И тако, сан се није претворио у јаву.
