Тадић се уплашио да је Русија стала иза Николића

Шта председник Србије, ДС  и владајућа коалиција ризикују кампањом против амбасадора Русије Александра Конузина?

Разговарала: Диана МИЛОШЕВИЋ

Политиколог, социолог и политички аналитичар Слободан АНТОНИЋ:

        Ти који су излазили са радикалним захтевима, не припадају самом центру власти, већ су на маргинама. Изјаве Тадића и Ђелића су биле блаже него Чанкова.

        Проблем је што ДС доживљава СНС као директног конкурента око власти. Не треба заборавити да Тадић има „причу“ о четири стуба, међу којима је и Русија, тако да се ту јавља двоструки страх - од непосредне политичке конкуренције и губитка међународне подршке.

        Тадић види СНС која иза себе има утицајну страну силу - Русију, која је међу нашим грађанима најомиљенија страна сила. Спој то двоје  - популарности руске силе и популарности напредњачке странке - може, према страху ДС, довести до победе СНС на изборима.

        Други Тадићев страх је везан за руску подршку око Косова и Метохије, а то је страх да неће бити остављен од Путина. Он не жели да ризикује да изгуби подршку у тој међудржавној политици.

        Спој та два страха је и довео до оваквих реакција. Чанак је у свој маркетиншки ватромет уградио и жељу да се додвори САД.

Конузин се не меша, а Ђелић се истрчао

        Бранко БРАНКОВИЋ, бивши амбасадор у Лондону и при УН у Женеви:

        Чини ми се да се Ђелић истрчао. Као што видите, нема ни званичног става Владе ни става МИП. Само пар људи је рекло да је то мешање у унутрашње ствари.

        Лично, не мислим да је то било мешање, јер амбасадори треба да буду на састанциима политичких партија. То је начин да прате политичку сцену земље у којој су. Ја сам, док сам службовао у Лондону, ишао на све састанке.

        Е, сад, то што је Конузин рекао, није мешање. То су пре поруке које треба да процене они који мисле да је он послао неке поруке.

        Дупли стандарди су оно што није добро. Мислим на случај Цобела и бившег енглеског амбасадора, после чијих изјава није било никаквих реакција. А да и не говорим што нико не каже ни реч када амбасадори изађу и директно нешто критикују. 

        На пример, амбасадор Мађарске је директно рекао да је незадовољан законом о реституцији, што је најкласичнији пример мешања у унутрашње ствари. Али, баш нико није на то реаговао!

        Не може се на тако нешто уопште не реаговати, а онда овако реаговати на нешто што и није било мешање.

Кампања против Конузина је аутогол власти

Политички аналитичар и професор БУ Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ:

        Читава кампања је аутогол власти. Једино не знам да ли то раде самоиницијативно или на нечији притисак. Ту, међутим, треба разликовати остале од Чанка и Јовановића који раде нешто што је са њихове тачке паметно.

        Они се обраћају једном уском, али радикално антируском делу бирачког тела којем такве њихове изјаве пријају.

        Међутим, за Тадића, Ђелића и ДС ова кампања је двоструко контрапродуктивна, а штетна је и за државу на чијем су челу. Политички гледано, те њихове изјаве терају воду на воденицу њихових противника, првенствено СНС и ЛДП.

        Овом кампањом они у суштини чине услугу СНС, јер већински, проруски део бирача препуштају СНС, а то је самоубилачки.

        Лично, не видим у Конузиновој изјави ништа спорно. У њој нема никакве експлицитне подршке СНС, већ је то једно куртоазно обраћање амбасадора на скупу једне велике странке у Србији. Није било никакве експлицитне проСНС-овске пропаганде.

        Али, чак и да ово јесте било мешање, Конузин би био на самом репу оних амбасадора које би требало корити због мешања у унутрашње ствари. Сигурно, иза свих западних амбасадора, како великих тако и малих земаља.

По диктату Запада издају Космет и кваре односе са Русијом

Историчар Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ:

        Напад на Конузина делом је последица страха.

        Наша опортунистичка власт досад је избегавала директну конфронтацију са било киме. Међутим, сада осећају да Конузинов наступ у Нишу може да допринесе јачању њихових противника, па су одлучили су да реагују.

        У игри је и то што улазимо у завршну фазу издаје Косова и Метохије. Власт је свесна да на путу евроинтеграција неће добити ништа више од овога где смо сада, све док не испуни жеље Запада, односно док не дигне руке од Косова, скроз!

        Друга страна издаје Космета је кварење односа са Русијом.

        Пошто ДС хоће подршку Запада, њихов је императив да се дистанцирају од Конузина, односно од Русије.