„Дерби” - приказано није довољно за велика дела

ЗВЕЗДА ЈЕ У „ВЕЧИТОМ ДЕРБИЈУ” ПОСТИГЛА ШТА ЈЕ ХТЕЛА, АЛИ МА КОЛИКО ЈЕ ТАЈ УСПЕХ САДА ДРАГОЦЕН, ОД ЊЕГА ОВАЈ ТИМ НЕ МОЖЕ ДА ЖИВИ

Милош Нинковић

        Да пролетос лопта, која се одбила од пречке, није погодила Бајковића у „вечитом дербију” не би било победника и питање је како би се завршио шампионат. Прекјуче је поново двобој између Црвене звезде и Партизана одлучио аутогол. За разлику од голмана „црвено-белих”, који је пре пола године ни крив, ни дужан донео радост противнику, овога пута је то учинио, али, што се каже, из чиста мира Обрадовић, најстарији играч на терену (рођен 1977, неколико месеце пре капитена „црно-белих” Илића).

        По том аутоголу биће запамћен протекли окршај два највећа ривала. Као и онај од 29. новембра 1978, када је Борота оставио лопту на земљи, а Шестић је убацио у гол.

        Партизанов голман се правдао да је чуо звиждук за који је мислио да је судији, али за њега више није било места у клубу. Обрадовић тешко да може да нађе икакво оправдање.

        Обе те утакмице, које ће се памтити по необјашњивим грешкама искусних играча, добила је Црвена звезда. Али, у оној првој је дала, после Партизановог изједначења, још два гола. У овој последњој је остало 1:0.

        У оној од пре 35 године је играла и надиграла тадашњег шампиона (добила с 3:1), а прекјуче је од тог поклона у 18. минуту превасходно чувала резултат. То што је успела у томе и три бода до која је дошла на тај начин су од непроцењиве вредности за њу у овом тренутку.

        Много пута је њена одбрана била на стубу срама због грешака које су скупо стајале цео тим. Овога пута противник практично није имао ниједну једину праву шансу.

        Било је и утакмица када је Звездин везни ред био Звездин више по дресовима, него по помоћи одбрани. Овога пута је обавио лавовски посао.

        Опет, било је утакмица на којима су се нападачи „црвено-белих” испромашивали. Овога пута нису имали много прилика, али су остале задатке одлично обавили.

        Тај самопрегор свих играча је био довољан Црвеној звезди да освоји три бода, која вреде много више.

        Примакла су је на само бод од Партизана, који је још на челу табеле, али у односу на заостатак који је имала ове јесени и колико још има да се игра, то је ништавна разлика.

        Много важније од тога, у овом тренутку, јесте то што ова победа враћа мир у клуб. Колико ће он да потраје то је друго питање, али је несумњиво да сада ни руководство, ни играчи, а нитренер, неће бити на удару на каквом би било да је Звезда изгубила у „вечитом дербију”.

        Ипак, да би Звезда с обе ноге стајала на земљи требало би да има у виду да победа није последица њене боље игре од противника. Партизан је био безопасан. Колико је то заслуга Звезде, а колико његов лош дан може да се расправља, али има и једног и другог.

        Звездин тренер Стојановић је као основни задатак пред своје играче поставио да не приме рано гол. Посао им је олакша Партизан, који није ни намеравао да јуриша од првог минута, што није ни могао са само једним нападачем.

        Тек што се, шаховски речено, изашло из отварања партије уследио је аутогол и од тог тренутка је вода потпуно ишла на Звездину воденицу. Да Обрадовић није дао гол свом голману врло је могуће да би остало 0:0.

        Додуше, Милијаш је измамио уздахе када је с тридесетак метара погодио горњи део пречке или када је Печник пуцао главом тик поред стативе. Ударце А. Живковића у првом полувремену и Луке у другом одбранио је Бајковић, али то није било у мат-позицијама.

        Звезда је, нарочито средином првог дела игре, била конфузна пред својим голом, али Партизан то није умео да искористи. Било је неких лепих потеза Звездиних играча, међутим то је био појединачни блесак. Нападачи су били кориснији на свим осталим деловима терена, а најмање пред противничким голом.

        Али, ово је била утакмица на којој се то не замера ни играчима, ни тренеру када се победи. Стојановић је остварио оно што је хтео и што су желели сви „звездаши” - Партизан је побеђен.

        Сада, бар за неко време, нико неће да поставља питање када ће Звезда да промени тренера. Управа ће, до даљег, да има једну бригу мање. Играчима више неће набијати на нос Доњи Срем (после 2:0 за Звезду меч завршен 2:2), Вождовац (пораз с 1:0) или Чукарички (утакмица изгубљена с 2:0), итд.

        Али, ово што је приказано против Партизана није довољно за велика дела. Звезда мора боље од тога. У супротном, ова победа ће се до пролећа истопити као зимски снег.

        Политика
 

Слични садржаји

Коментари