„Није уобичајена пракса да дипломате говоре на партијским скуповима“

ТАДИЋ О КОНУЗИНОВОМ НАСТУПУ НА СКУПУ СНС У НИШУ

• ФАКТИ: Кад би председник Србије  „конузиновим метром“, то јест - метром којим је измерио Конузинов наступ у Нишу, мерио оно што Србији у тишини свакодневно раде западни амбасадори, онда би морао да им макар припрети Чанком - дакле, протеривањем из земље

        БЕОГРАД, (ФоНет) - Председник СрбијеБорис Тадић изјавио је, поводом обраћања руског амбасадора Александра Конузина на обележавању три године рада Српске напредне странке (СНС), да није уобичајена пракса да дипломате говоре на партијским скуповима, али јесте да им присуствују.

        Конузин је у суботу говорио на скупу у нишкој хали Чаир и оценио да је СНС постала један од главних показатеља расположења грађана Србије.

*   *   *   *   *

        Да подсетимо, Министарство иностраних послова Русије се саопштењем осврнуло на то што су „неки српски политичари“ кратки наступ Конузима на страначком скупу СНС у Нишу „искористили као повод да јавно проговоре о наводном мешању амбасадора у унутрашње ствари земље“.

        МИД РФ је указао да је „одржавање контаката са свим политичким факторима земље домаћина, као и учествовање у различитим манифестацијама стандардна међународна дипломатска пракса“.

        Званична Москва је, дакле, стала на страну свог амбасадора у Београду. И, Тадић је ту позицију МИД РФ знао пре него што је саопштио да он амбасадорско „учествовање у различитим манифестацијама“ разуме друкчије. Па одлучио да то и јавно саопшти.

        Хајде, нека буде да „није уобичајена пракса“. Али, биће да је из председника Србије пре проговорила завист лидера ДС него заштита државних интереса.

        Јер, кад би „конузиновим метром“, то јест - метром којим је измерио Конузинов наступ у Нишу, мерио оно што Србији свакодневно раде западни амбасадори, онда би морао да им макар припрети Чанком - дакле, протеривањем из земље.

        Ево само једне епизоде која говори о реалном мешању у унутрашње ствари Србије тадашњег амбасадора САД у Београду Вилијема Монтгомерија, према којем је „Конузинов Ниш“ исто што и разлика између безазленог „вербалног деликта“ и вађења органа живим људима. Пример је више него илустративан - упркос томе што се ради о 2003. години - јер ствари данас не могу да буду ништа боље по Србију.

        Сећате ли се кад се оно „дохватише“ ДС и Г17 поводом афере Јањушевић-Колесар? Сећате ли се како је севало и прштало на све стране? Сећате ли се како је све нагло престало, као да никад ничег није било?

        Е, престало је кад је Монтгомери позвао у резиденцију Зорана Живковића и Мирољуба Лабуса и саопоштио им да има налог Стејт департмента да тај „рат“ мора моментално да буде прекинут. Па у име Вашингтона ултимативно - кад му се учинило да једна страна није била баш вољна да се одмах повинује - затражио: Господо, све мора престати одмах, иначе ћемо низ воду пустити све које буде потребно...

        С обзиром на стање ствари у Србији и поводом ње - а и на околност да „Монтгомеријеве могућности“ сад имају и амбасадори две-три кључне земље ЕУ - јасно је да данас у Београду има више „Монтгомерија“ него 2003. године. Јасно је и да председник Србије не може да не зна како и који ветрови дувају и ко нашим министрима у тишини амбасада и амбасадорских резиденција заврће руке.

        То сигурно нису ни Русија ни њен амбасадор. Јер, да јесу - Чанак би се одавно огласио са захтевом за протеривање. Какав Чанак! Био би то цео „хор“ чанака који би на тај начин бранио освојено право западних земаља да преко својих амбасадора у Београду и даље реално владају Србијом.

        А ипак се председник Србије осврнуо на Конузинов наступ у Нишу уместо на деловање оних који Србији „ваде органе“ наживо. Можда зато што је оставио  бар без демантија тврдњу Александра Вучића да је садашњу Владу Србије формирао бивши амерички амбасадор Камерон Мантер.