Ђукановић наставља прогон српског језика, културе и цркве, а Николић и Дачић ћуте
ИЗВЕШТАЈ НАПРЕДНОГ КЛУБА
О ПОЛИТИЧКИМ ПРАВИМА СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ
- Председник Скупштине Ранко Кривокапић који православну Митрополију црногорско-приморску назива „окупаторском црквом“
- Завршен је процес избацивања српских писаца из наставног плана и програма. Данас се у школама у Црној Гори не читају Чика Јова Змај, Свети Сава, Стеван Сремац, Милорад Павић, Бранко Радичевић... Заменили су их Огњен Спахић, Сретен Асановић, Есад Мекули, Муса Ћазим Ћатовић...
- И поред тога што Црна Гора у региону има највећи број запослених у државној управи (34,2 запослена на 1.000 становника ), Срби чине свега 7 процената од тог броја. Такође, Срба нема ни међу судијама Уставног, Врховног, Апелационог и Вишег суда
- У години иза нас билатерални односи између Србије и Црне Горе су били на нивоу на ком би најзадовољнији могли да буду етнички Црногорци, а најмање задовољни грађани Црне Горе који су Срби
ЦРНА Гора никада у историји није променила власт демократским путем, тако ни независни кандидат Миодраг Лекић, иако победник на председничким изборима, није успео да дође на изабрану функцију услед великих злоупотреба изборног процеса од стране режима ДПС-а.
Кршењем изборне воље свих грађана Црне Горе и српском народу су одузета основна политичка права - да бира и буде биран.
Афера „Снимак“ непобитно доказује како органи владајуће Демократске партије социјалиста користе државне ресурсе у страначке сврхе, запошљавајући свој кадар по партијској линији. Изборним законом је захтевано да сви грађани без држављанства буду избрисани из бирачког списка до 31. децембра 2012. године. Као резултат тога, 12.964 грађана без држављанства је избрисано.
Представници опозиционих партија и цивилног сектора тврде да многи који су избрисани из бирачког списка нису о томе уредно обавештени. Такође, забележено је уписивање покојника у бирачки списак, додавање лица без матичног броја, само уз име и презиме, и много других неправилности.
Разлика у гласовима, према ДИК-у је 7.000, док је месец дана пред председничке изборе у бирачки списак додато нових 8.000 лица.
Европска унија је, посредством шефа Европске комисије за проширење у Црној Гори, Дирка Ланга, подржала сва три захтева опозиције који су у вези са афером „Снимак“, социјалним давањима пред изборе и контролом бирачког списка.
На парламентарним изборима, одржаним 14. октобра 2012. године, ниједна листа са представницима Срба није ушла у Парламент; највећа српска странка, Нова српска демократија, била је један од стубова опозоционе коалиције Демократски фронт, те је победа Лекића означила и повратак Срба као „вечитих опозиционара“ на политичку сцену Црне Горе.
Један од лидера опозиције у Црној Гори, Андрија Мандић (НСД), изјавио је да Срби нису национална мањина у Црној Гори, као и да српски језик јесте већински.
Пре свега, због развоја демократије у региону, али и због коначног помака кад је реч о политичким правима српског народа у Црној Гори, важно је испитати све неправилности у вези са изборним процесом на председничким изборима, те процесуирати одговорне.
Црногорска држава наставља да протерује српске свештенике и да промовише канонски непризнате и у Црној Гори недолично регистроване црногорске православне цркве (ЦПЦ).
Иако из ЕУ траже помирење (!) СПЦ и ЦПЦ, док руски званичници апелују на престанак прогона Срба и Српске православне цркве, на терену се ствари само погоршавају
Да би уопште пристала на дијалог, ЦПЦ тражи „укидање акта краља Александра од 22. јуна 1920. године о уједињењу цркава, као и да се скупштинском резолуцијом огласи Подгоричка скупштина насилним чином.“
Свештеник Црногорско-приморске митрополије Велибор Џомић, иако више од 18 година ради и живи са породицом у Црној Гори, од стране Агенције за националну безбедност (АНБ) са још шездесетак српских свештеника, означен је још 2011. године као „непријатељ безбедности Црне Горе“, чиме МУП Црне Горе жели да им ускрати право боравка у овој земљи.
Џомић је истовремено и координатор Правног тима Митрополије црногорско-приморске, који покушава да на законски начин издејствује правду у овом случају. Управни суд је четири пута „враћао“ захтев МУП-у на допуну, последњи пут у јуну 2013, уз главну замерку да Џомићу није било дозвољено да учествује у процесу.
Исти је случај и са протеривањем осморице монаха и свештеника из Пљеваља.
Сви они су још у Црној Гори, али институције ове државе инститирају на њиховом протеривању, док правни поступак и даље траје.
Рад неканонске ЦПЦ је усмерен претежно на имовинска питања, те су њени представници тражили да буде срушена православна капела на Румији саграђена 2005. године. Такође, званичници ЦПЦ-а апелују да се православним црквама не враћа раније одузета имовина, већ да припадне „држави, општинама и месним заједницама“.
Истовремено, Бар је поклонио плац ЦПЦ за градњу храма, док је све извесније да ће то учинити и Подгорица, иако су јој јаки противници српски посланици.
Упркос томе што је Црна Гора секуларна држава, њени званичници се у великој мери мешају у црквена питања. Тако је председник Скупштине Црне Горе, Ранко Кривокапић, изјавио да би Српска православна црква Његоша сврстала међу злочинце уколико би га прогласила за светитеља.
Српски ђаци и даље чекају на наставни план, иако је званично обећање министра просвете и спорта (Допис бр. 01-5757/2 од 29.12.2010. год.) гласило: „У оквиру образовног система Црне Горе и за грађане који говоре српским језиком у Црној Гори биће обезбеђено школовање на српском језику, уз пуно уважавање њихове историје, културе и традиције“.
Мада је допис сачињен још 2010. и у школској 2012/2013. години се радило по старом наставном плану, црногорски језик је Скупштина Црне Горе прогласила дискриминаторским и противуставним.
Уз то, 2011. године је постигнут „Политички договор о појединим питањима која се тичу европских интеграција Црне Горе“, потписан од стране представника црногорске опозиције и председника Владе, а чији је гарант спровођења био тадашњи шеф Европске Комисије у Подгорици.
У том споразуму стоји, члан 4, став 4: „Министарство просвете ће у циљу израде трајног Наставног плана и програма овог предмета, ради почетка примене у школској 2012-2013. години, формирати посебну комисију од експерата за сва 4 језика. У случају потребе Министарство ће се Европској комисији обратити за експертску помоћ.“
Ништа од напоменутог није урађено, грубо се крши Међународна конвенција о правима детета на школовање на матерњем језику, али и Устав Црне Горе у члановима 8. и 75.
Паралелно са овим, завршен је и процес избацивања српских писаца из наставног плана и програма. Данас се у школама у Црној Гори не читају Чика Јова Змај, Свети Сава, Стеван Сремац, Милорад Павић, Бранко Радичевић...
Заменили су их Огњен Спахић, Сретен Асановић, Есад Мекули, Муса Ћазим Ћатовић...
Усвајањем новог наставног плана и програма ова неправда би барем делимично била исправљена, те би највећа језичка заједница у Црној Гори, а то је српска, са 43% од укупног броја становника (према Монстату и веома сумњивом попису), могла макар делимично бити задовољна школством у својој земљи.
Такође, међу директорима основних и средњих школа у Црној Гори још увек нема ниједног Србина.
И поред тога што Црна Гора у региону има највећи број запослених у државној управи (34,2 запослена на 1.000 становника ), Срби чине свега 7 процената од тог броја. Такође, Срба нема ни међу судијама Уставног, Врховног, Апелационог и Вишег суда.
Подсећамо да припадника српског народа у овој земљи званично има 29 процената. Фонд за мањине већ годинама неравноправно и незаконито расподељује средства, на шта константно указује НВО „Грађанска алијанса“ упућујући и кривичне пријаве против ове организације.
У марту 2013. године (трећи пут заредом) Фонд је добио негативан извештај од стране ДРИ, али је и подвргнут захтеву за распуштање од стране Управног суда, који је, поред тога, поништио одлуку о расподели пола милиона евра за мањинске групе.
Забележени су случајеви где чланови управног одбора Фонда средства додељују својим организацијама, док су српске организације и институције добијале свега трећину намењених средстава, иако чине 60% мањинске популације и то по црногорским критеријумима.
На наведене чињенице тужилаштво још увек не реагује покретањем судског поступка. Министарство за људска и мањинска права (у коме нема ниједног запосленог припадника српског народа) наводи да ће „озбиљно размотрити иницијативе појединаца, институција и невладиних организација... у циљу квалитетнијег рада и унапређења положаја мањина у нашем друштву“, што је сувише мало за степен континуираних злоупотреба који се исказују у раду и пословању Фонда за мањине Црне Горе.
Претходну годину, поред већ константног и системског запостављања права српског народа, обележио је и велики број појединачних инцидената у којима је исказана нетрпељивост према Србима.
Власник етно-села „Кадми“ на Његушима, Мило Кадија, избацио је из свог ресторана Веселинку Рајковић из Подгорице и њено петоро малолетне деце, као и једну монахињу Митрополије црногорско-приморске, јер, како је казао, не подноси Србе и Српску православну цркву.
Овакво понашање својим изјавама директно охрабрују званичници Црне Горе, као на пример, председник Скупштине Ранко Кривокапић који православну Митрополију црногорско-приморску назива „окупаторском црквом“.
Такође, инциденту се придружила и ЦПЦ назвавши Кадију „истинским црногорским родољубом и патриотом“.
Саветник црногорског министра културе Агрон Цамај, у децембру 2012. године, српске избеглице назвао је „незахвалним хордама“, уз констатацију „да је засијао бљесак црногорске олује“ алудирајући на погром српског народа.
Цамају није продужен уговор у Министарству културе. Озбиљније последице услед ове шовинистичке изјаве није сносио.
Током „Дифовијаде“, студентских игара у Чању, српски академци из Београда, Новог Сада, Ниша и Бањалуке доживели су много непријатних ситуација од стране домаћина. Поред псовки и вређања на сваком кораку, Срби су и физички малтретирани, узете су им легитимације и обележја факултета, а забележене су и пљачке њихове покретне имовине.
У јуну 2013. године забележен је инцидент у Подгорици приликом пошиљке аутомобила фијат 500Л из Србије (највећег и најзначајнијег спољнотрговинског партнера Црне Горе).
Наиме, двојица малолетника су каменовала овај воз и том приликом оштетила неколико аутомобила. Против њих је поднета кривична пријава Основном државном тужиоцу у Подгорици.
У години иза нас билатерални односи између Србије и Црне Горе су били на нивоу на ком би најзадовољнији могли да буду етнички Црногорци, а најмање задовољни грађани Црне Горе који су Срби.
Србија се понаша као да су у Црној Гори испуњена сва загарантована права српског народа, те изузетно ретко реагује на дискриминаторско понашање црногорске државе према великом броју својих грађана - Срба.
Напротив, српски званичници дају изјаве као да се ништа, од у тексту наведеног, не догађа.
Тако је, у јануару 2013. године, председник Србије Николић током сусрета са председником Владе Црне Горе Милом Ђукановићем истакао да су односи две земље прошли најтежу фазу и да они треба да служе као позитиван пример свим државама у региону.
Ђукановић је такав став, у служби своје вишегодишње систематске негативне политике према Србима, великодушно прихватио уз истицање важности економске сарадње између држава, терена на коме Црна Гора и има највише користи од Србије.
У априлу, на исти начин су разговарали српски и црногорски министар спољних послова, истичући значај „економске сарадње и европског пута двеју држава“ не бавећи се положајем српског народа у Црној Гори.
Коначно је и Ивица Дачић, премијер Србије, истакао „да оно око чега се не слажу Србија и Црна Гора, не треба да буде приоритет у међусобним односима, већ то треба да буду тачке око којих сви заједно можемо да идемо напред“.
