Србија под притиском да се одрекне КиМ за - обећање бољег живота

АЛФРЕД МАРДЕР РАЗГОВАРАО СА РУКОВОДСТВОМ БЕОГРАДСКОГ ФОРУМА

И ГРУПОМ СТУДЕНАТА

Мардер са Живадином Јовановићем

• У  разговору са председником Светске асоцијације градова носилаца мира упозорено: Протеклих деценија, све до данас, у току је ребалканизацију Балкана обнављањем старих и настајањем нових подела, успостављањем нових нација, нових језика, националних мањина. Тај процес нити је спонтан, нити је резултат искључивог деловања локалних и регионалних чинилаца

        ПРЕДСЕДНИК Светске асоцијације градова носилаца мира Алфред Мардер разговарао је са групом студената Београдског универзитета и члановима и пријатељима Београдског форума за свет равноправних.

       Асоцијација обједињује активности у прилог мира, толеранције и равноправне сарадње преко 130 великих градова са свих континената. Међу иницијативама Асоцијације су нуклеарно разоружање и проглашавање права на мир за једно од основних људских права.

       А ево само неки од акцената и теза изнетих током разговора:

       ...Балканизација је широко прихваћен појам за поделе, цепања територија и народа, са свим оним што такве процесе прати. Протеклих деценија, све до данас, дешавања у овом делу Европе илуструју ребалканизацију Балкана обнављањем старих и настајањем нових подела, успостављањем нових нација, нових језика, националних мањина. Тај процес нити је спонтан, нити је резултат искључивог деловања локалних и регионалних чинилаца.

       Поделе, разбијање старих и настајање нових држава, често неспособних да саме обезбеђују егзистенцију и развој,  одвија се под снажним дејством страних, ванрегионалних сила чија је стратегија успостављање доминације над другим народима и територијама, над њиховим економским, природним и геостратешким ресурсима. Поделама и изазивањем „контролисаних сукоба“ те силе уклањају препреке остваривању стратегије доминације.

       Балканизација, на известан начин, доживљава своју глобализацију. Сепаратизми јачају у низу европских земаља, укључујући и у неким чланицама Европске уније, као што су Белгија, Шпанија, Велика Британија, Француска. У низу земаља сукоби изазвани страним мешањем довели су, или отворили пут ка фактичким поделама.

       Не губећи из вида разлике и специфичности, такви су случајеви, на пример, Судан, Либија, Ирак, Авганистан, Мали, Кипар и други.  Остаје да се види каква ће бити судбина Сирије, након што се садашњи сукоби у тој земљи и око ње, зауставе.

       Насилно одузимање Косова и Метохије од Србије, припремљено агресијом НАТО 1999. године, саставни је део политике ребалканизације Балкана.

       САД, Немачка и Велика Британија, директно и посредством НАТО  и ЕУ врше концентрисани притисак примењујући политику „штапа и шаргарепе“ да се Србија сагласи са одузимањем Косова и Метохије, а да заузврат добије обећања бољег живота који, на тој основи, тешко да икада може доћи...

       Из Србије чланови Асцијације су градови Крушевац и Крагујевац , а на пример, из Јапана Хирошима и Нагасаки. Асоцијација је 1999. одржала своју Скупштину у Крушевцу на којој је осудила агресију НАТО.

       Иначе, током разговора било је речи и о опасностима које собом носи стратегија глобализације интервенционизма НАТО чији су основни циљеви стављање под контролу извора енергената, стратешких сировина, најважнијих геостратешких подручја и путних праваца.  

       Истакнуто је да  ова стратегија  руинира улогу Уједињених нација, посебно, Савета безбедности, и међународног права, што води дестабилизацији међународних односа и опасностима од конфликта ширих размера. Са избијањем економске кризе те опасности се заоштравају. Зато је наглашено да све мирољубиве снаге, удружења и покрети треба да удвоструче своје напоре ка очувању мира, мирном решавању свих сукоба, разоружању и бржем решавању економско социјалних проблема.