Предајемо се као Италијани ‘43

СРБИН СИМИЋ И НЕСРБИН БУСЕК О ДАЧИЋЕВОЈ ИДЕЈИ РАЗГРАНИЧЕЊА НА КиМ

Бусек и Симић

• СИМИЋ: За међународну конференцију о разграничењу Срба и Албанаца на Косову и Метохији не постоји довољно велики притисак 

• СИМИЋ: Нисам сигуран да би данас западне силе прихватиле другачију реалност од оне коју они виде

• БУСЕК: Исцртавање нових граница на Косову и Метохији не би створило додатне проблеме у региону, напротив, уколико се сви око тога сложе, то би само додатно и трајно стабилизовало Балкан

• БУСЕК: У ЕУ засад нема много заговорника ове идеје, јер већина чланица шаље поруке да је готово са променама граница на Балкану, али верујем да се то временом може променити и постати преовладјујући став у Унији

• ФАКТИ: Наравно, Симић није ни Тадић, ни Цветковић, ни Јеремић. Његова позиција, која је формално потпуно легитимна, битна је утолико што је то де факто позиција званичног Београда. А то је позиција која не покушава ни онолико колико Бусек мисли да има смисла покушавати. У крајњем збиру: позиција са којом се унапред губи и оно што се ни у сучељавању са оваквим „западним силама” не мора изгубити

        НОВИ САД, (ФоНет) - У овом тренутку немогућа је реализација идеје о међународној конференцији, која би водила разграничењу Срба и Албанаца на Косову и Метохији пошто за њу не постоји довољно велики притисак да се она одржи, изјавио је стручњак за међунардоно право, професор Факултета политичких наука Предраг Симић.

        Не знам шта би изазвало и навело САД и ЕУ да прихвате поделу покрајине, рекао је Симић, за новосадски Дневник, коменатришући изјаву заменика премијера и лидера СПС Ивице Дачића да међународна заједница треба да схвати реалност постојања „два Косова, српског и албанског“ и да је пут историјског решења српско – албанских односа –
разграничење.

        „Од стране Запада никакве сигнале не видим да се тако нешто догоди, а подела Косова је била могућа, можда чак и очекивана 1999. године када је доле трајао рат”, подсетио је он.

        Нисам сигуран да би данас западне силе прихватиле другачију реалност од оне коју они виде и која је била повод за излагање аустријског дипломате, нашта је заменик премијера Србије реаговао указујући да „реалност два Косова“, рекао је Симић.

        На питање да ли ће Косово бити баласт Србији да добије статус кандидата за чланство у ЕУ, Симић је одговорио:

        „Можда не, али за одређивање датума преговора и улазак у ЕУ свакако”.

        Он је рекао да у овом тренутку не види неко решење на видику.

        „Србију чекају избори и не верујем да ће доћи до неких државних померања у постојећим позицијама српских партија, а предпостављам да и Западне земље, пре свега САД, чекају да се они заврше и да ће се Срби на Косову у међувремену уморити и прихватити неко решење”, рекао је Симић.

*    *    *    *    *

        Бивши координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе Ерхард Бусек изјавио је да би једно од решења косовске кризе могло да буде подела Косова и Метохије, преноси КиМ радио.

        У ЕУ нема много заговорника ове идеје, јер већина чланица шаље поруке да је готово са променама граница на Балкану, али Бусек верује да се то временом може променити и постати преовладјујући став у Унији.

        „Од затезања ситуације и додатног компликовања на терену нико нема користи. Очигледно је да актуелна тактика не доноси резултате. Слажем се да је дијалог једини пут, а у оквиру њега треба и третирати теме које тренутно изгледају немогуће, као што је подела Косова”, рекао је Бусек.

        Бусек је оценио да исцртавање нових граница на Косову и Метохији не би створило додатне проблеме у региону, напротив, како је рекао, уколико се сви око тога сложе, то би само додатно и трајно стабилизовало Балкан.

*    *    *    *    *

        Већ годинама смо у зачараном кругу питања: ко је крив и шта да се ради? Симић и Бусек су, можда и без посебне намере да то ураде, додадли своје „коцкице” и једном и другом „мозаику”.

        Кад се подвуче црта, имамо ово: Србин Симић ,исли да Дачићеву конференцију о разграничењу не треба ни покушавати тражити зато што за њу наводно „не постоји довољно велики притисак да се одржи”. При том не схвата да позиција шта-да-се-ради додатно смањује и саму могућност да се „довољно велики притисак” икад појави. Да се тај и такав притисак можда може појавити једино ако Србија на њему буде промишљено и упорно радила.

        Србин Симић унапред диже руке у знак предаје, као да је Италијан ујесен 1943. а оправдање за то дизања руку и од сваког покушаја да се нешто уради формулише речима „нисам сигуран да би данас западне силе прихватиле другачију реалност од оне коју они виде”. Ух, професоре Симићу, па зар је сав проблем у томе што фине и непристрасне „западне силе” друкчије од Србије и Београда ВИДЕ косовски чвор?! Па где је ту агресија на Србију? Па где је ту српско-косметска срча од међународног права коју направише фине и непристрасне „западне силе”? Па где је у свему – чак и кад бисмо имали вишака и територије и становништва и кад би и КиМ спадали у тај вишак - проблем настајања Велике Албаније која би да изађе на Копаоник? 

        А несрбин Бусек – иако, ништа слабије од Симића, зна да „у ЕУ нема много заговорника” разграничења (поделе) – ипак има петље да отворено и јавно изговара: временом се то „може променити и постати преовладјујући став у Унији”. Чак се нимало не либи – иако је био координатор пакта за југоисточну Европу - да „исцртавање нових граница на Косову и Метохији не би створило додатне проблеме у региону”, напротив – да би (уколико се сви око тога сложе) „само додатно и трајно стабилизовало Балкан”.

        И лаицима је јасно да је ово „уколико се сви око тога сложе” дежурна фраза, а да је стварни Бусеков став и порука: подела би „додатно и трајно стабилизовала Балкан”.

        Наравно, Симић није ни Тадић, ни Цветковић, ни Јеремић. Његова позиција, која је формално потпуно легитимна, битна је утолико што је то де факто позиција званичног Београда. А то је позиција која не покушава ни онолико колико Бусек мисли да има смисла покушавати. У крајњем збиру: позиција са којом се унапред губи и онош што се ни у сучељавању са оваквим „западним силама” не мора изгубити.