Трамп жели да америчка империја влада Западном хемисфером

СТРАТЕГИЈА АМЕРИЧКОГ ЛИДЕРА ЈЕ – ОДУСТАЈАЊЕ ОД УЛОГЕ ГЛОБАЛНОГ ЛИДЕРА

* Трампова доктрина је револуционарна (или, боље речено, контрареволуционарна) и написана је у духу крсташког рата против глобализма који је Трамп најавио по ступању на престо. Класична је „револуција против револуције“. Манифест који прикладно заокружује прву годину Трамповог другог мандата

* Од првих речи, „Стратегија“ проглашава напуштање САД своје улоге глобалног хегемона и проглашава целу америчку постхладноратовску спољну политику за фундаментално погрешну

* Америка сада себе третира као континентално царство западне хемисфере: „Конкуренти из земаља ван западне хемисфере неће моћи да стационирају трупе... или контролишу стратешки важна средства у нашој хемисфери“

* Занимљива је и ова тачка Стратегије: „Искорењивање перцепције НАТО-а као стално ширећег савеза и спречавање да та перцепција постане стварност“. Другим речима, ради успостављања трајног мира између Западне Европе и Русије, нема даљег ширења НАТО

_____________________________________________________________

           Аутор: Владимир МОЖЕГОВ

           ДОК је свет спавао, 5. децембра се сајту Беле куће појавио текст нове америчке „Стратегије националне безбедности“. Такорећи: без објаве рата.

           Сама доктрина је, искрено речено, револуционарна (или, боље речено, контрареволуционарна) и написана је у духу крсташког рата против глобализма који је Трамп најавио по ступању на престо. Класична „револуција против револуције“.

           Заправо, ово је манифест који прикладно заокружује прву годину Трамповог другог мандата.

           Међутим, реч „револуција“ се у Стратегији не помиње. Она је састављена у прилично мирним тоновима, а све радикалне промене формулисане су прилично меко, као „неопходне, дуго очекиване корекције председника Трампа“.

           Стратегија је чисти трампизам. Није донела ништа фундаментално ново, али је програмски документ и за садашњу америчку администрацију, а и за наследника (под претпоставком, наравно, да Трамп успе данас, а Венс сутра).

           Стратегија је осмишљена да покаже куда Америка намерава да иде, барем у наредној деценији.

           Од првих речи, „Стратегија“ проглашава напуштање САД своје улоге глобалног хегемона и проглашава целу америчку постхладноратовску спољну политику за фундаментално погрешну.

           Глобализам није само поткопао индустријску базу земље и оптеретио Американце војним трошковима њихових савезника, већ је уништио и суверенитет многих земаља, њихов етнички састав и њихове традиционалне вредности. Све се то сада препознаје као зло и предлаже се да се томе стане на крај.

           Више не постоји јединствени центар (светска влада, такорећи) који обухвата цео свет. Од сада, свет је систем „равнотеже снага“ (то су експлицитне формулације Доктрине).

           Централна теза је следећа: послови других земаља ће од сада забрињавати Сједињене Државе само ако нам на неки начин прете. У супротном, узмите онолико суверенитета колико можете да понесете и одлазите. Међутим, „Сједињене Државе не могу дозволити да било која нација постане толико доминантна да угрожава наше интересе“: равнотежа је равнотежа, али палица је увек спремна.

           Следећа важна тачка: „Трампово тумачење Монроове доктрине“ (управо то пише) је јасно и недвосмислено изнето.

           Америка сада себе третира као континентално царство западне хемисфере, а цео амерички континент је проглашен зоном америчких виталних интереса.

           Цитат: „Конкуренти из земаља ван западне хемисфере неће моћи да стационирају трупе... или контролишу стратешки важна средства у нашој хемисфери.“

           Америчко војно присуство у Европи и Азији се такође смањује и слаби: „Савезници морају да плаћају и воде сопствене битке у својим регионима.“ Исто важи и за Блиски исток.

           Најзанимљивија и најинтригантнија тачка доктрине је радикално смањење миграција. О миграцијама се расправља опширно и на разним местима. Међутим, основна теза је једноставна и недвосмислена: „Ера масовних миграција је завршена“

           Стога почиње нова ера, као заокрет од 180 степени.

           Антимиграциона политика је сада главни приоритет спољне политике САД и инструмент утицаја у свету.

           Суверенитет је приоритет („Свака земља која себе сматра сувереном има право и одговорност да одреди сопствену будућност“).

           Од америчких партнера се експлицитно захтева да „заједно раде на заустављању миграционих токова“. Америчка помоћ другим земљама и трговинске преференције такође су условљене спремношћу тих земаља да „контролишу миграције“: ако не престанете да претварате своје земље у мултикултуралне депоније, не очекујте ништа добро од хегемона – порука звучи злослутно и прилично претеће.

           А пошто су структуре УН до сада дефинисале и усмеравале процесе миграција, јасно је да је главна претња усмерена ка овој организацији. „Одбацујемо катастрофалне идеологије климатских промена и нулте емисије“ – ово се каже са великом иритацијом и усмерено је ка истој мети.

           Стога се може претпоставити да ће структуре УН бити нападнуте од стране Трампове администрације у блиској будућности.

           Јасно је да су, по Трамповом мишљењу и у новонастајућем свету „равнотеже моћи“, империјални светови сасвим способни да постигну договоре једни са другима без помоћи глобалистичких, прљавштином испуњених рудимента као што су УН или СЗО.

           Обећања широке подршке патриотским организацијама и у Америци и у Европи такође су разумљива: „Америка подстиче своје политичке савезнике да промовишу оживљавање духа и растући утицај патриотских странака. Наш циљ је да помогнемо Европи да исправи своју тренутну путању.“

           Укупна порука је такође јасна: глобалистичке елите широм света –напоље.

           Цитат: „Наше елите су јако погрешно процениле када су наше `адуте` ставиле на дубоко погрешну и деструктивну глобализацију. Повезале су америчку политику са мрежом међународних институција, од којих су неке вођене отвореним антиамериканизмом, а многе транснационализмом, отворено тежећи да униште суверенитет појединачних држава.“

           Дакле, „транснационализам“ мора да се заврши. Нова глобална норма гласи: национални „суверенитет појединачних држава“.

           Што се тиче данашњих европских власти, са неприкривеном претњом се указује: „Трампова администрација је у сукобу са европским чиновништвом, које је испуњено нереалним очекивањима у вези са ратом и гажењем основних принципа демократије како би се сузбила опозиција.“

           „Огромна европска већина жели мир“, али није у стању да „преточи своју вољу у политику“, пошто су све демократске институције поткопане.

           Дакле, Трамп категорички не воли данашњу Европу, којом управљају све врсте фон дер Лајен. Уместо мултикултуралне депоније смећа, он жели да види унију националних држава којом управљају патриотске странке. Посебан, дугачак пасус посвећен је односима између Русије и Европе. Посебно је наведено да многи Европљани данас Русију виде као егзистенцијалну претњу и да „европски савезници поседују значајну предност моћи над Русијом у готово сваком погледу осим у нуклеарном оружју“.

           Ово последње би очигледно требало да звучи као упозорење свима. Закључак је јасан: ситуација се не може исправити без значајних напора САД. „Мир кроз снагу“ једна је од најупечатљивијих слика Стратегије, она коју Трамп очигледно фаворизује. А „брзи прекид војне акције у Украјини“ наводи се као кључни интерес САД.

           Следећа тачка је посебно занимљива: „Искорењивање перцепције НАТО-а као стално ширећег савеза и спречавање да та перцепција постане стварност“. Другим речима, ради успостављања трајног мира између Западне Европе и Русије, нема даљег ширења НАТО-а.

           Коначно, односи са Кином. Кина, препозната као главна егзистенцијална претња, мора бити обуздана. То се мора учинити на начин који спречава Кину да заузме Тајван и истовремено избегава употребу војне силе. Сходно томе, Америка мора имати јасну војну предност у региону Пацифика. Питање је: хоће ли се Кина сложити?

           Предложена стратегија за победу над Кином је економске природе.

           Дакле, „америчко царство“, уништење глобализма и „мир кроз снагу“ – то су три главна предлога нове доктрине Трампове администрације.

            Ово јасно одражава Трампове стварне ставове и звучи прилично занимљиво: сасвим је могуће радити са таквим скупом критеријума. Међутим, такође је јасно да ће спровођење свих ових иницијатива и тежњи зависити, пре свега, од тога да ли Трамп може да покаже успех на својим тренутно декларисаним спољнополитичким путевима. У супротном, речи стратегије ће остати само речи.