Кина бацила погледа на амерички филм „Барби“, па наставила да ужива у свом „Краљевству олуја“

ЈУЖНОЈ КОРЕЈИ СМЕТА БАРБИ-ФЕМИНИЗАМ, ВИЈЕТНАМУ И ФИЛИПИНИМА ПРОКИНЕСКА МАПА...

* Америчка лутка је у Кини била далеко иза два локална блокбастера. Један је „Краљевство олуја“, о мноштву кинеских богова који су, у ствари, били укључени у формирање нације много пре наше ере. Тај филм је са хиљадама статиста, грандиозним ефектма и зујањем безбројних стрела у ваздуху. Други је "Чанг'ан", о великим песницима династије Танг. Оба су снимљена на највишем техничком нивоу, спој рата и поезијом: врхунски

* Амерички „златни век“ дао је свету атомску бомбу и Барбику...

____________________________________________________________

          Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ, РИА Новости

          ФИЛМСКА критичарка из Хонг Конга, Алис Ву, написала је: ми у Азији требало би да будемо одушевљени што смо упознали холивудско ремек-дело „Барби“ – то је феминистичка гозба на екрану.

          Уместо тога... У Јужној Кореји, која је ужасно место за феминизам, у току је изборна кампања и кандидати се као куга боје да не буду осумњичени за профеминистичке симпатије. Не треба им такав филмом.

          Шта је са Кином?

          Барбику тамо није да нису приметили, али није било ни близу као у САД, где је филм о лутки у ружичастом зарадио 162 милиона долара првог викенда, оборивши тону рекорда.

          Америчка лутка је у Кини била далеко иза два локална блокбастера.

          Један је „Краљевство олуја“, о мноштву кинеских богова који су, у ствари, били укључени у формирање нације много пре наше ере. Тај филм је са хиљадама статиста, грандиозним ефектма и зујањем безбројних стрела у ваздуху.

          Други је "Чанг'ан", о великим песницима династије Танг.

          Оба су снимљена на највишем техничком нивоу, спој рата и поезијом: врхунски.

          На другој страни је прекоморска плавуша, мутно позната из детињства, која нешто говори о улози жене у нашем свету.

          Још се догодила смешна коинциденција –истог дана са „Барби” појавио се и  „Опенхајмер”, филмска биографија оца америчке атомске бомбе.

          У главама данашњег Американца спојили су се до те мере да се неко нашалио да је то један филм - „Барбинхајмер“.

          САД су ушле у амерички век дајући свету атомску бомбу и Барбику. А шта сад?

          Кинезе боли брига за обоје. Нису ни уплашени ни срећни.

          Опенхајмер и његов тим детонирали су своју прву бомбу 16. јула 1945. године, а тим хемијског краља Дипона био је ангажован у производњи плутонијума. А у пролеће 1959. године, пластична лутка је почела да се прави од пластике створене у истом концерну. Од тада их се у просеку сваког минута продавало по 100 у свету (узгред, колико их је произведено у Кини - занимљиво је питање).

          Амерички еколог Тајлер Харпер сада упозорава да су убрзана милитаризација и неограничена потрошња загадиле планету пластиком и траговима плутонијума, а да и једно и друго могу остати и када човечанство себе отера у гроб.

          Ништа на Земљи (ни за Американце) не пролази без трага: како смо били млади – детонирали смо бомбе, широм света продавали наше Барбике у незамисливим количинама. А сад Кинези и остали Азијати за то не хају...

           Они тамо живе своје животе, гледају филмове о својим боговима и песницима.