Америка је кренула ка унутрашњем расколу који само чудо може зауставити

РАТ У УКРАЈИНИ САМО ЈЕ ДЕО ГЛОБАЛНЕ КРИЗЕ КОЈА СЕ БРЗО ШИРИ И ПРОДУБЉУЈЕ

* Пре шест месеци у УН је 141 држава од 194 гласала за резолуцију којом се осуђује „руска агресија“, а пре неки дан су само 54 земље потписале изјаву којом су Русију позвале да „одмах прекине непријатељства“. Јасно је да се огромна већина земаља које нису подржале ту антируску резолуцију руководи истим – свет не жели наставак америчке и европске хегемоније

* У САД ће у новембру бити одржани конгресни међуизбори, на којима ће Трампови републиканци - према прогнозама - успоставити контролу над оба дома парламента, али ће њихов најважнији бити фатално продубљивање раскола унутар САД које ће 2024. имати председничке изборе чије резултате поражени неће признати. Бајден је већ рекао да Трампов слоган „Учинимо Америку поново великом” одише екстремизмом, а да идеологија неких републиканаца може да се упореди са „полуфашизам“

* Нека Запад настави да ради ово што ради, нека и даље иде куда иде. То је за Русију најбоља опција. Све што је потребно за њихов пад, урадиће на Западу сами

______________________________________________________________

       Аутор: Петар АКОПОВ, РИА Новости

       У СВАКОМ смислу вруће лето 2022. одлази, али глобални изгледи за јесен не дају да се тврди да се све неће додатно погоршати.

       Не ради се само о сукобу у Украјини – то је само део глобалне кризе која се све јасније развија.

       Глобална рецесија још није почела, иако је енергетска криза већ у пуном замаху – а чињеница да је Европа у њеном средишту далеко је од случајности.

        Европа и Сједињене Државе са стрепњом ишчекују предстојећу јесен – очекујући нагли пораст друштвених и политичких тензија код куће.

Олаф Шолц - хоће ли

издржати још полагодине?

       Више није могуће зауставити тај процес – и то не само зато што је сам Запад изазвао раст цена својом оријентацијом на победу над Русијом у Украјини јер се управо због те победе упустио у одрицање од руских енергената.

       Ако је пре шест месеци у УН 141 држава од 194 гласала за резолуцију којом се осуђује „руска агресија“, пре неки дан су само 54 земље потписале још једну изјаву којом су Русију позвале да „одмах прекине непријатељства“.

       Јасно је да се огромна већина земаља које нису подржале ту антируску резолуцију руководи истим – свет не жели наставак америчке и европске хегемоније, а на покушај изолације и кажњавања Русије гледају као на начин да колективни Запад задржи своју неприкосновену супериорност.

       Али, уместо да ојача своје глобалне позиције, Запад их је само ослабио. Плус, санкције су погодиле и западну економију, а то још није дно кризе.

       Европа и САД својим деловањем само убрзавају све процесе.

       Шта чека Запад у наредним недељама?

       Промена власти у Великој Британији – нова премијерка Лиз Трас биће у још слабијој позицији од Бориса Џонсона. Енергетска криза погодиће Британце теже него криза из 2008. године.

       Немачкој коалицији неће бити лако да преживи наредних шест месеци.

       У Италији ће за месец дана бити одржани парламентарни избори – на њима је практично загарантована победа десничарске коалиције коју предводи Ђорђа Мелони (која ће постати прва жена премијер у историји Италије) - уз учешће партија Матеа Салвинија и Силвија Берлусконија.

       У САД ће у новембру бити одржани конгресни међуизбори, на којима ће Трампови републиканци - према прогнозама - успоставити контролу над оба дома парламента, а Бајден ће се претворити у хрому патку. Али, најважнији исход ових избора биће фатално продубљивање раскола унутар Сједињених Држава, па ће се земља упутити ка председничким изборе 2024. чије резултате поражени неће признати.

       Бајден је већ рекао да Трампов слоган „Учинимо Америку поново великом” одише екстремизмом, а да идеологија неких републиканаца може да се упореди са „полу- фашизам“.

       Америка је кренула ка расцепу који само чудо може зауставити.

       Јасно је да сви ови процеси немају никакве везе са оним што се дешава у Украјини. Али, спирала сукоба са Русијом сада већ утиче на све што се дешава на Западу...

       Запад је кренуо путем на којем практично нема добрих ни краткорочних ни средњорочних опција. Нипошто због интрига Русије, већ због нагомиланих сопствених грешака и претераних амбиција.

       Долазила на власт у западним земљама десница или левица - раскол ће се продубљивати јер десници неће бити дозвољено да било шта из корена промени, а политика левице ће изазивати још веће огорчење деснице.

       Русија ће и даље бити оптуживана за покушај утицаја на западно јавно мњење (иако су јој тамо већ одсечене скоро све могућности  емитовања) и директног мешања у унутрашње ствари Европе и Сједињених Држава,

Ђорђа Мелоне

       Тврдиће и да руска специјална операција не само да ствара проблем Западу, већ и да представља претњу за њега.

       На све ово постоји само један одговор.

       Русија се руководи медицинским принципом „не нашкоди“.

       Никаква њена интервенција (у циљу спасења или наношења штете) не може имати тако снажан ефекат као оно што изазива политика западних земаља.

       Нека Запад настави да ради ово што ради, нека и даље иде куда иде. То је за Русију најбоља опција.

       Све што је потребно за њихов пад, урадиће на Западу сами.