Покрет за одбрану КиМ: Београд обећава да ће Србе бранити од погрома, а глув на прогон Николе Недељковића

ОБРАЧУНИ СА СРБИМА НА ГАЗИМЕСТАНУ СУ ОБРАЧУН СА – СРПСКИМ ВИДОВДАНОМ

Никола Недељковић

* Прошле године су приштински инквизитори са Газиместана спровели у тамницу Ристу Јовановића из Подгорице који је био „крив“ само што је наглас приметио како није примерено завиривати монахињи у ташну. Николи су, измисливши речи које није изговорио, приписали „изазивање етничке мржње и нетрпељивости“ и првостепено га осудили на осам месеци затвора

* Ово су за власти Србије појединачни „случајеви“ о којима ће Срби у будућности читати као што данас читају Плач Старе Србије Хаџи Серафима Ристића, у коме се описују албанска недела почињена у 19. веку

________________________________________________________

         НИКОЛА Недељковић, студент из Београда, потоња је жртва инквизиторске праксе приштинских власти да о сваком Видовдану са Газиместана у тамницу спроведу барем једног Србина.

       Прошле године је то био Ристо Јовановић из Подгорице, „крив“ само зато што је наглас приметио како није примерено завиривати монахињи у ташну. Николи су, измисливши речи које није изговорио, приписали „изазивање етничке мржње и нетрпељивости“ и првостепено га осудили на осам месеци затвора.

       Сви газиместански обрачуни косовског назови судства са Србима нису ништа друго до обрачуни са српским Видовданом, подстакнути надом да ће измишљени преступи српске омладине, њихово малтретирање и процесуирање учинити да Срба сваке наредне године на Газиместану буде мање.

       Далеко тежу голготу преживљавају српски домаћини са Косова и Метохије које, уколико их не могу отерати са властитог имања или им забранити само да посете родни дом и гробље својих предака, као од шале оптуже за ратни злочин и осуде на дугогодишње робије.

       Довољно је да узурпатор српског домаћинства упре прстом у дојучерашњег комшију; докази су потоња ствар којим би се „судство“ назови државе бавило.

       Кад храбром Милораду Ђоковићу, једином Србину који је живео у Витомирици, ни у судском спору нису могли отети део имања, по хитном поступку је оптужен за ратни злочин и данас тамнује у Подујеву. Иста судбина задесила је Часлава Јолића из Истока, Горана Станишића из Словиња код Липљана, Зорана Ђокића из Пећи, Дарка Тасића из Мале Круше, Златка Крстића из Неродимља и многих других недужних Срба који, чекајући пресуде или већ осуђени на дугогодишње робије, мракују у албанским казаматима на Косову и Метохији.

       Ту праксу албански државонаумитељи започели су одмах по доласку међународних снага нереда 1999. године. Међу првим жртвама био је лекар Драган Николић из Витине, оптужен да је у јеку рата, на католички Ускрс, починио масакр у месту у којем тог дана никако није могао бити, јер је био гост на ускршњем слављу у Цркви Мајке Божије Црнагорске у Летници.

        Узалуд је избегли свештеник летничког храма дон Пашко Гласновић септембра деведесет девете допутовао чак из Хрватске не би ли својим сведочењем помогао лажно оптуженом српском лекару, Драган Николић је провео у затвору пуних дванаест година.

       На насиље виног над невиним, на шта католички свештеник из Летнице није могао остати равнодушан, српске власти као да се навикавају.

       Поводом осуде Николе Недељковића нису се ни огласиле. Чекају погром. Тад ће, рекоше, и само тад, заштитити сународнике у покрајини.

       Ово су за њих само, мање видљиви, појединачни „случајеви“ о којима ће Срби у будућности читати као што данас читају Плач Старе Србије Хаџи Серафима Ристића, у коме се описују албанска недела почињена у 19. веку.

       Председништво Покрета за одбрану Косова и Метохије

       Проф. др Митра Рељић

       Проф. др Слободан Самарџић

       Проф. др Милош Ковић

       Проф. др Часлав Копривица

       Проф. др Душан Пророковић

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари