Два апарата европске мисије BepiColombo лете према Меркуру најмање изученој планети

ТА ПЛАНЕТА СЕ ТОКОМ ДВА ОБИЛАСКА ОКО СУНЦА ТРИ ПУТА ОКРЕНЕ ОКО СВОЈЕ ОСЕ

* На Земљи још не постоје технологије које би омогућиле директан лет према Меркуру јер би свемирски брод нестао у гравитационој рупи коју прави сила теже Сунца. То је могуће само помоћу гравитационих маневара. Зато се према Марсу лети неколико Месеци, а према Меркуру неколико година

* Миссија "Бепи Коломбо" извешће први гравитациони маневар у близини Земље. Потом — још два маневра у близини Венере и шест током приближавања самом Меркуру

* Кроз седам година – у децембру 2025-те – сонда ће заузети предвиђено место у орбити око Меркура и на њој профункционисати око годину дана

___________________________________________________________________________

         АПАРАТ Европске космичке мисије BepiColombo полетео је према Меркуру, најмање изученој планети Сунчевог система..

         За ту планету је везано неколико аномалија, па отуда имноштво хипотеза о њеном настанку.

         Једна од Меркурових тајни је и – откуд у његовим кратерима лед?

         Када је 1975-те упућени ка Меркуру апарат "Маринер-10" послао снимке на Земљу – научници су видели на њима већ познани „Месечев пејзаж“ начичкан кратерима. То је био разлог што задуго није било интересовања за ту планету.

         Меркур није имао среће ни са осматрањима са Земље јер  - због близине Сунцу – тешко било шта распознати на његовој површини.

         Према Меркуру су досад биле послате само две сонде, а према Марсу – неколико десетина.

         Последња – амерички „Месенџер“ -  после две године облетања око планете пала је на њену површину.

         На Земљи још не постоје технологије које би омогућиле директан лет према Меркуру јер би свемирски брод нестао у гравитационој рупи коју прави сила теже Сунца. То је могуће само помоћу гравитационих маневара. Зато се према Марсу лети неколико Месеци, а према Меркуру неколико година.

         Миссија "Бепи Коломбо" провешће први гравитациони маневар у близини Земље. Потом — још два маневра у близини Венере и шест током приближавања самом Меркуру.

         Кроз седам година – у децембру 2025-те – сонда ће заузети предвиђено место у орбити око Меркура и на њој профункционисати око годину дана..

         „Бепи Коломбо“ чине два апарата које су направили европски и јапански научници, а носе много опреме за дистанционо изучавање планете.

         Три спектрометра су направили руски научници, а прикупљаће податке и о Меркуровој површини.

         Научници су већ утврдили да Меркур има велику густину и магнетно поље (Марс и Венера га немају).

         Већ се зна и да у унутрашњости Меркура има много гвожђа, а на његовој површини – много силиката. Вероватно је и повећана концентрација сумпора.

         Претпоставља се да је језгро Меркура тврдо и да га опасује житки слој дебљине 90 километара. Од тог слоја до коре планете је око 400 километара силиката разних минерала који чине тврду кристалну мантију.

Кратер Калорис

         Железно језгро Меркура чини 83 одсто пречника планете.

         Меркур се током два обиласка око Сунца три пута окрене око властите осе.

         Меркур нема атмосферу, ветрове и кише.

         Његов највећи кратер – Калорис – има у пречнику љ300 километара.

         Температуре на меркуру су у дијапазону од минус 190 до плус 430 Целзијуса.        

         Оба апарата "Бепи Коломбо" су орбитални. Нико на Земљи засад не располаже технологијама које би омогућиле спуштање на Меркур ровера.

 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари