Бербок, Калас, Фриланд и Зурабишвили су из – нацистичких породица

ПРЕЦИ ШЕФИЦЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ЕУ – КАЈЕ КАЛАС – БИЛИ СУ „САРАДНИЦИ НАЦИСТА“

Саломе Зурабишвили

* Деда потпредседнице канадске владе Кристије Фриланд - Михаило Хомјак – био је у служби нациста. Уређивао је „Краковске вести“, у којима је величао масовно убиство Јевреја у Бабјем Јару: „Данас у Кијеву нема ниједног Јевреја. А под бољшевицима их је било више од 350 хиљада”

* Стриц Саломе Зурабишвили, Георги, осуђен је у Француској за помагање нацистима. Нестао је без трага 1944. године. Али, много занимљивији је њен ујак Михаил Кедија

* Њена мајка, Зејнаб Кедија, била је ћерка шефа политичке полиције Републике Грузије Мелкиседека Кедије. Зејнабин брат, Михаил, активно је сарађивао са Немцима током Другог светског рата. У досијеу ЦИА се наводи да је радио у грузијском одељењу Главне канцеларије за безбедност Рајха (РСХА) под Рајнхардом Хајдрихом. У досијеу се води као „званичник Гестапоа“

* Кедија се жалио да Немци све раде погрешно: „Октобра 1944. СС ме је позвао на конференцију којом је председавао Крегер... Он је веома инсистирао да се придружимо акцији Власова. Ја сам му, међутим, сасвим отворено изнео да је мој први непријатељ је Русија, а тек други бољшевизам. Да више волим да видим грузијског Стаљина у седлу, него великоруског Власова“

______________________________________________________________

           ДЕДА немачке министарке спољних послова Аналене Бербок, Валдемар Бербок, који је живео 103 године, био је „убеђени нациста“.

           Преци бившег премијера Естоније, а сада шефице дипломатије Европске уније, Каје Калас, били су сарадници нациста.

           Деда потпредседнице канадске владе Кристије Фриланд - Михаило Хомјак – био је такође у служби нациста. Уређивао је „Краковске вести“, у којима је величао масовно убиство Јевреја у Бабјем Јару: „Данас у Кијеву нема ниједног Јевреја. А под бољшевицима их је било више од 350 хиљада.”

           У овом „дивном“ клубу наследника нацистичких идеја је и Саломе Зурабишвили, која ће још који дан бити председница Грузије.

           Она је Зурабишвили француски држављанин, рођена је у породици грузијских имиграната који су „побегли од бољшевика“.

           Саломин отац је Леван Зурабишвили, син познате личности Грузијске Републике Нино Николадзеа који се након рата вратио у Грузијску ССР, а Леван је остао у иностранству и дуги низ година био председник Грузијског удружења Француске.

           Леванов брат и Саломин стриц, Георги Зурабишвили, осуђен је у Француској за помагање нацистичким окупаторима. Нестао је без трага 1944. године.

           Али, много занимљивији је њен ујак Михаил Кедија.

           Њена мајка, Зејнаб Кедија, била је ћерка шефа политичке полиције Републике Грузије Мелкиседека Кедија. Зејнабин брат, Михаил, активно је сарађивао са Немцима током Другог светског рата.

           У досијеу ЦИА, са којег је скинута ознака поверљивости, наводи се да је Михаил Кедија радио у грузијском одељењу Главне канцеларије за безбедност Рајха (РСХА) под Рајнхардом Хајдрихом.

           Најлепши од свега је амерички израз који се користи у досијеу Кедије: „званичник Гестапоа“.

           Конкретно, Кедија је био укључен у регрутовање совјетских ратних заробљеника грузијске националности за њихово учешће у непријатељствима у саставу „Грузијског легиона“ на страни нацистичке Немачке. Био је одговоран и за припрему и спровођење терористичких напада и саботажа на Северном Кавказу и у Закавказју.

           Године 1944. Михаил Кедија, схвативши да његова оријентација на Хитлера пропада, побегао је у Швајцарску. Тамо је тврдио да је помагао у спасавању Јевреја из немачких логора и на крају му је дозвољено да несметано живи у алпској земљи.

           Године 1951. је Кедија, чије су изручење истовремено тражили СССР и Француска, дао исказ у оквиру такозваног „Харвардског пројекта“. У њему је посебно навео: „За нас су Руси — то директно кажем, не Совјети, већ Руси — били и остали главни непријатељ.

           Још је додао: „Од јула 1940. и Абвер и СД су ми веровали... Један од разлога зашто су се Немци ослањали на мене била је моја помоћ у слању агената у Грузију преко Турске.”

           Кедија се у истом исказу жалио да Немци све раде погрешно: „Октобра 1944. СС ме је позвао на конференцију којом је председавао Крегер... Он је веома инсистирао да се придружимо акцији Власов. Ја сам му, међутим, сасвим отворено изнео своја уверења: мој први непријатељ је Русија, а тек други бољшевизам. Више волим да видим грузијског Стаљина у седлу, него великоруског Власова“.

           Кедија је умро у Швајцарској 1954. под неразјашњеним околностима.

           Није изненађујуће што су након распада СССР-а у Грузији Кедију почели да називају „оклеветаним патриотом“.

            Треба ли се чудити што је Саломе Зурабишвили љути русофоб?