Трансхуманисти чекају време када ће моћи да своју свест учитају у компјутерску мрежу
ПАПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА ОРГАНИЗОВАЛА СКУП „СНАГА И ОГРАНИЧЕЊА ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ“
- Швајцарски професор Џон ДОНАХУ: Вештачка интелигенција помаже људима с можданим ударом или повредама кичмене мождине да поврате у извесној мери изгубљене функције. Када сте 80 одсто човек и 20 одсто машина - то је нормално, зар не? Али, шта ако смо 20 одсто човек 80 одсто машина? То је дилема с којом нам предстоји да се суочимо“
- Трансхуманисти сматрају да ће се човечанство толико стопити са машинама, и да ће истовремено машине постати саставни део свеобухватне вештачке интелигенције да ће сваки човек моћи да бира - да остане „застарео“ или да постане једно са машинама
- Добијањем права да учита своју свест у компјутерску мрежу, сваки појединац не само да ће сачувати своју свест, већ ће, ако жели, моћи да је обједини са свешћу других. То је, по трансхуманистима, један од начина да се стекне бесмртност, спречи уништење ума, сећања, осећања, идентитета
- У верзији будућности коју осликавају амерички трансхуманисти - злочини засновани на мржњи и ксенофобији против људи-киборга могу веома брзо да се окрену и у другу страну, да се људи који имају другачије мишљење сами нађу у ситуацији да буду прогоњени или чак да просто отпадну од друштва због тога што без кибернетичких уређаја они неће моћи да користе услуге различитих служби, банкарског система, здравства, трговине и тако даље
Пише: Станислав СТРЕМИДЛОВСКИ
ПАПСКА академија наука одржала је пре неки дан у Ватикану научну конференцију „Снага и ограничења вештачке интелигенције“.
Католички богослови и научници решили су да размотре не само последња достигнућа у области развоја вештачке интелигенције и роботизације, већ и то како се она уклапају са људским достојанством. (Био је присутан и Стивен Хокинг).
У интервјуу католичкој телевизији Rome Reports, Демис Хасабис, суоснивач британске компаније у области вештачке интелигенције DeepMind, изјавио је да га интересује свестрана расправа о питању могућности науке у сфери здравства и медицине.
Швајцарски професор Џон Донаху истакао је да вештачка интелигенција помаже људима с можданим ударом или повредама кичмене мождине да поврате у извесној мери изгубљене функције.
„Када сте 80 одсто човек и 20 одсто машина - то је нормално, зар не? Али, шта ако смо 20 одсто човек 80 одсто машина? То је дилема с којом нам предстоји да се суочимо“ - рекао је Донахју.
У Паризу се 2012. године догодио случај који је окарактерисан као први злочин против кибернетичког човека заснован на мржњи. Канадски професор Стив Ман више од 30 година носи различите уређаје које је сам направио. Пре свега - специјалне наочари Digital Eye Glass, за које је осмислио алгоритме компјутерског вида High Dynamic Range.
Када је у јулу 2012. године са својом породицом ушао у Паризу у ресторан Мекдоналдс, неколико радника је покушало да му скине наочари и на крају су га истерали из ресторана. Све се то догодило упркос томе што је професор на улазу у Мекдоналдс показао раднику документа за своје наочари, као и писмо лекара. То није први случај да је канадски професор замољен да напусти јавно место након што је утврђено да носи кибернетичке уређаје, између осталог, хапсила га је и полиција.
Папа Франциско и Стивен Хокинг
Али, инцидент у Паризу натерао је медије да се замисле о дубљим питањима, која ће се, несумњиво, појавити у наредној деценији. Како ће друштво реаговати на људе са уграђеним имплантима?
Да ли су киборзи, а поједине организације за поштовање етичких норми тако већ сматрају, посебна класа људи која треба да буде заштићена од пропаганде мржње и вршења злочина против њих?
И како уклопити постојеће законе о приватности са онима који стално снимају све што виде?
Сам Стивен Ман доживљава сваку технологију као ширење наших физичких могућности. То се односи на све - обућу, одећу, аутомобиле, смартфоне. У одређеном смислу, сви смо ми киборзи.
„Технологије су монструм које не може да се контролише. Ми можемо да преносне компјутере видимо као покушај да се укроти и припитоми чудовиште“ - каже тај научник.
Али, какав ће бити однос друштва према томе?
По мишљењу активисте Габриела Ротблата, у будућности киборзи ће се суочити са агресијом против себе и ксенофобијом. То, истина, не обесхрабрује присталице даљег коришћења развоја кибернетичких уређаја њиховог спајања с људским телом, које данас представља покрет трансхуманиста. Они подржавају идеју широке примене науке и технологија ради физичког и умног развоја људске врсте.
Они истичу да машини нису потребни ваздух или храна. Њима ће за функционисање бити потребна само сунчева енергија. У таквим условима, на планети би би могло да постоји хиљаду пута више људи. То је као сценарио „Матрикса“ - људи постају чиста енергија, тј. цело човечанство би могло да стане у сервере на бази неуронских мрежа у једном небодеру. А то значи да би се решили проблеми са пренасељеношћу и ресурсима.
На крају крајева, сматрају трансхуманисти, човечанство ће се толико стопити са машинама, и истовремено ће машине постати саставни део свеобухватне вештачке интелигенције да ће сваки човек моћи да бира - да остане „застарео“ или да постане једно са машинама.
Добијањем права да учита своју свест у компјутерску мрежу, сваки појединац не само да ће сачувати своју свест, већ ће, ако жели, моћи да је обједини са свешћу других. То је, по трансхуманистима, један од начина да се стекне бесмртност, спречи уништење ума, сећања, осећања, идентитета.
Један од активиста, Золтан Иштван - лидер Трансхуманистичке странке САД, претендује да једног дана постане председник земље.
Његов приоритетни циљ је физичка бесмртност грађана земље и становника планете. Будућност ће зависити од тога, говорит Иштван, колико далеко смо спремни да идемо у коришћењу науке и технологија да бисмо из темеља променили људско постојање.
Он је 2015. године у интервјуу часопису Popular Science изјавио: „Када бисмо добили милијарду долара, уложили бисмо је у технологију прављења роботизованих срца. Ми сматрамо да је оно најважније што може да се уради за америчко друштво - елиминисање болести срца. Злочин је то што се, иако имамо могућност да развијемо такве технологије за 15 или 20 година, нико тиме озбиљно не бави. А елиминација срчаних обољења омогућила би да се помогне отприлике једној трећини Американаца“.
Иштван се залаже за најшири развој технологија кибернетичких уређаја. Са специјалним имплантом у лобањи који прати положај, можете да не бринете да ће вас киднаповати или да помоћ неће стићи на време. Рецимо, када се киборг дави или доспе у саобраћајну несрећу, чип шаље сигнал спасилачким службама о нарушеном функционисању његовог власника и саопштава координате, како би спасиоци могли на време да стигну на место несреће.
Наравно, таква будућност се неће свидети свима.
Упркос томе, вођа Трансхуманистичке странке САД, говори: „Кандидоваћу се за председника САД 2016. као атеиста. Неки људи сматрају да атеисти немају морални компас. То је смешно. Атеисте води разум, а разум нас наводи да правимо вештачке очи за слепце, вакцине за децу без дома и нове облике јефтине енергије, како би и сиромашни имали светло и струју. Папа римски Франциско се сваки пут у вестима представља као прогресивни лидер. Поштено говорећи, то ме збуњује. Ниједан католички поглавар не може бити прогресиван. Били би потребни томови да се само наброје архаични ставови папе и католичанства. Само зато што папа Франциско ефектно даје опште изјаве на хуманистичке теме, ми заборављамо да су он и његова црква одговорни за кршење многих елементарних људских права. Католици и остали хришћани и муслимани су се зачаурили у верским оквирима сакралних текстова и њихових интерпретација. Њима ће ускоро свима доћи крај, зато што ниједан рационални човек не може да оправда толико заостала правила и такве перспективе“.
У верзији будућности коју осликавају амерички трансхуманисти - злочини засновани на мржњи и ксенофобији против људи-киборга могу веома брзо да се окрену и у другу страну, да се људи који имају другачије мишљење сами нађу у ситуацији да буду прогоњени или чак да просто отпадну од друштва због тога што без кибернетичких уређаја они неће моћи да користе услуге различитих служби, банкарског система, здравства, трговине и тако даље.
Не може се рећи да ли ће таква будућност доћи, али Ватикан - судећи по конференцији „Снага и ограничења вештачке интелигенције“ - размишља дугорочно.