Неки на католичком истоку Европе већ шапућу да је Франциско псеудо-папа
ЈАВНУ ОПОЗИЦИОНОСТ „OSTPOLITIK ВАТИКАНА“ ДЕМОНСТРИРАЈУ
УКРАЈИНСКИ ГРКО-КАТОЛИЦИ
Патријарх Кирил и папа Франциско
- „Католицкиј Огљадач“ - гласило украјинских унијата - већ је објавио: Хаванска декларација је ново приношење католичке жртве садашњег руководства Ватикана у корист православних, а са веома сумњивом коришћу за Католичку цркву. Фактичка предаја интереса највеће Источне Католичке цркве - до које је дошло у Хаванској декларацији - само показује да по Ватикану поново шета дух ostpolitik - проблематичне политике тражења компромиса са православнима
- Исти лист наводи да је тој политици био препречио пут папа Јован Павле Други и указује: Да би угодио православној цркви, папа Франциско је у јуну 2015. формирао ватиканско-српску комисију која треба да проучи деловање блаженог кардинала Алојзија Степинца. Тај потез Ватикана дубоко је увредио Хрвате-католике и изазвао озбиљна антипапска и антиватиканска расположења у Католичкој цркви у Хрватској
ХАВАНСКА декларација, коју је папа Франциско потписао са патријархом Кирилом, изазвала озбиљно негодовање у неким круговима католичке цркве и, нарочито, на њеном источноевропском ободу.
Најгласнији је врх западноукрајинске Гркокатоличке (унијатске) цркве, Њено гласило - Католицкиј Огљадач (излази у Лавову) - чак је ударило на Франциска. Ево, у сажетом виду, неких његових оцена и упозорења:
Хаванска декларација је ново приношење католичке жртве садашњег руководства Ватикана у корист православних, а са веома сумњивом коришћу за Католичку цркву.
Да би угодио православној цркви, папа Франциско је у јуну 2015. формирао ватиканско-српску комисију која треба да проучи деловање блаженог кардинала Алојзија Степинца. Тај потез Ватикана дубоко је увредио Хрвате-католике и изазвао озбиљна антипапска и антиватиканска расположења у Католичкој цркви у Хрватској.
Фактичка предаја интереса највеће Источне Католичке цркве - до које је дошло у Хаванској декларацији - у контексту са том ватиканско-српском комисијом само показује да по Ватикану поново шета дух ostpolitik - политике тражења компромиса са православнима. Присталице ostpolitik и данас шире уверење да је тај приступ успешан, али је то прилично сумњиво. На пут тој политици је стао папа Јован Павле II, а изгледа да Хаванска декларација васкрсава ostpolitik, што само показује да у Ватикану и унутар његове бирократије постоји озбиљно несхватање реалности Средње и Источне Европе. То показује и озбиљан пад нивоа ватиканске дипломатије.
Потписивање Хаванске декларације
Такво стање ствари не изазива чуђење јер је папа Франциско латиноамериканац који је, очито, далеко од европске стварности и разумевања специфичних европских столетних конфликата, па је био принуђен да европску политику препусти својим помоћницима који су се, ево, показали потпуно неспособним да заштите интересе Цркве.
У овом контексту, Хаванска декларација, са једне стране, изгледа прилично злослутно не само за Украјинску грко-католичку цркву, него и за католике Средње и Источне Европе. А са друге стране: њихова конфронтација са ватикантском бирократијом има све шансе да појача национални и верски идентитет међу католицима тог региона, а такође да убрза неопходно реформисање ватиканске бирократске машинерије.
Личност папе Франциска већ је изазвала поприлично незадовољство, а понегде и потпуно неприхватање код католика бившег социјалистичког лагера.
Међу њима се већ уочава засад веома мали прелазак ултраконзервативаца ка лефевристима, односно својеврсна унутрашња емиграција. Осим тога, међу њима почињу да се шире ирска псеудо-пророчанства која Франциска проглашавају за псеудо-папу.
Иначе, како преноси Radio Vaticana, сам Франциско је поводом свог историјског сусрета са поглаваром РПЦ, рекао:
„Кирил је мој брат. Ми смо се изљубили, загрлили и беседили два сата. Та два сата смо разговарали као браћа, искрено. Нико не зна о чему смо говорили, сви знају само оно што смо рекли на крају и јавно о својим осећањима за време разговора“.
