Католичка црква за светом заостаје два века

АРХИЕПИСКОП МИЛАНА КАРЛО МАРИА МАРТИНИ

ПРЕД СМРТ ПОЗВАО ВАТИКАН ДА ПРИЗНА СВОЈЕ ГРЕШКЕ

Карло Марија Мартини

• У  предсмртном интервјуу Коријере дела Сера, Мартини  упозорио да је култура Ватикана застарела, да су цркве велике и празне и да бирократски апарат јача
• Затражио радикалне промене, почевши од папе и епископа
• За Бенедикта XVI рекао да је истакнути богослов, али да исповеда врло конзервативне погледе

        НОВА афера погодила је Ватикан.

        У свом последњем интревјуу пре смрти, архиепископ Милана, кардинал Карло Марија Мартини, оптужио је Католичку цркву да заостаје за светом 200 година и заложио се за ревидирање неких кључних католичких канона.

        Кардинал је рекао да је култура Ватикана застарела, да су цркве велике и празне и да бирократски апарат јача.

        Црква, рекао је он у интервјуу за „Коријере дела Сера“, треба да призна своје грешке и изведе радикалне промене, почевши од папе и епископа.

        Према његовом мишљењу, треба коренито ревидирати однос према разводима, планирању породице и контрацепцији. У противном, Црква ће изгубити поверење будућих генерација.

        Кардиналов интервју објављен је на дан његове сахране.

        Они који познају прилике у Ватикану, истичу да је за измене ставова Ватикана потребно више од једног „дисидента“ у лику миланског кардинала.

Преминуо у 85. години живота

        Црквени аналитичари оцењују да је сада на челу Римокатоличке цркве истакнути богослов, али да он исповеда врло конзервативне погледе.

        Бенедикт XVI преузео је руковођење Црквом да би сачувао те конзервативне ставове и, наравно, он ће се супротстављати променама.

        Папа није дошао на сахарану архиепископа Карла Марије Мартинија. Познато је да он није имао добре односе са слободоумним кардиналом из Милана.

        Кардинал је био либерални глас Римске курије, што је већ само по себи реткост, оцењују медији.

        И, мада у Ватикану међу црквеним јерарсима кардинал скоро да и није имао присталице, обични свештеници Свете столице подржавали су га. Он је био ауторитет и љубимац целог града. Десетине хиљада људи дошло је да се опрости од њега.

        Последња „револуција“ у Римокатоличкој цркви десила се 60-их година 20. века. Тада је на позив папе реформатора Јована 23. окупљен Други Ватикански сабор.

        Била су разматрана питања блиска по духу онима које је покренуо пред смрт кардинал Мартини - прелазак на нови обред и локалне језике у богослужењу, проблем антисемитизма, мисионарства и улога медија.

        Осим „Коријере дела Сера“, интервју са кардиналом Мартинијем није објавио ни један други лист.

        Коментари су врло „шкрти“, а Италијани то објашњавају тиме што Ватикан свуда има своје људе и нико не жели да се свађа с Црквом.