„Интриге у Ватикану” - тајне и мистерије које су љуљале лађу Светог Петра

НОВИНАРИ ИТАЛИЈАНСКЕ АГЕНЦИЈЕ АНСА ОБЈАВИЛИ ИСТРАЖИВАЊЕ О ПАПСКИМ ТАЈНАМА ТОКОМ ДВА МИЛЕНИЈУМА

• Много простора посвећено је непознатим страницама историје о организацији крсташких похода, суђењу темпларима, лову на јеретике, раду инквизиције, прогону великих научника Ђордана Бруна и Галилеа Галилеја
• У књизи су и приче које су на граници сценарија хорор филмова – као што је, на пример, прича о Папи Формозу, чије је тело ексхумирано у IX веку да би му било суђено, а затим је, после изрицања пресуде, бачено у Тибар. Та епизода ушла је у историју цркве под називом „Синод с мртвацом”
• Поглавља о „шпијунима у Ватикану” показују да је патуљаста држава површине 44 хектара деценијама била „најпраћенији” субјекат на међународној арени
• Наводе се и детаљи преговора папске администрације и лично Павла VI у покушајима да се ослободи бивши италијански премијер Алдо Моро, кога су отели терористи из „Црвених бригада”

         „ИНТРИГЕ у Ватикану” – тако се зове управо изашла књига новинара италијанске информативне агенције Анса Нине Фабрицио и Фауста Гаспаронија (издавачка кућа „Рицоли”).

         Поднаслов открива дрску замисао аутора: „Тајне и мистерије у сенци Светог Петра - од Борџије до наших дана”.

         А ради се о документованом истраживању криминалних догађаја око папског двора током његове двомиленијумске историје.

         По мишљењу критичара, ово је веома актуелно дело управо у светлу реформе Римске католичке цркве коју спроводи нови папа.

         Читалац се упознаје с целим низом дворских епизода које су током векова љуљале „Петрову лађу”. Аутори су направили праву мини-енциклопедију тајних догађаја у ходницима власти папске државе - унутар древних зидина утврђења светог Лава на обали Тибра и ван њих.

         Поглавља књиге, подељене по темама, говоре о многобројним заверама и атентатима чији је циљ био одузимање власти, слободе, па, чак, и живота тобожњим намесницима „апостолског трона”. Међутим, било је и супротних случајева: таква је, на пример, „завера безумника”, коју је организовао Ватикан против моћне породице Медичи, владара Фиренце.

         Баца се светло и на мало познати први покушај папске администрације да прошири границе своје државе од Вечног града до обале Тиренског мора.

         Наводе се и детаљи преговора папске администрације и лично Павла VI у покушајима да се ослободи бивши италијански премијер Алдо Моро, кога су отели терористи из „Црвених бригада”.

         Објављени су документи о односима Свете столице са диктаторским режимима у ХХ веку.

У књизи су и приче које су на граници сценарија хорор филмова – као што је, на пример, прича о Папи Формозу, чије је тело ексхумирано у IX веку да би му било суђено, а затим је, после изрицања пресуде, бачено у Тибар. Та епизода ушла је у историју цркве под називом „Синод с мртвацом”.

 Много простора посвећено је непознатим страницама историје о организацији крсташких похода, суђењу темпларима, лову на јеретике, раду инквизиције, прогону великих научника Ђордана Бруна и Галилеа Галилеја.

 Посебан акценат аутори су ставили на догађаје из недавне прошлости након повлачења папе Бенедикта XVI: фамозни случај „Ватиликс”, финансијске малверзације у ватиканској банци ИОР, хапшењу папиног личног собара Паола Габриелеа.

 Та последња епизода, како се испоставља, има историјски преседан: баварски прелат Рудольф фон Герлах, лични секретар Папе Бенедикта XV, током Првог светског рата био је у центру међународне шпијунске мреже у служби Централних сила – Аустрије и Немачке, које су ратовале с Италијом.

 Поглавља о „шпијунима у Ватикану” показују да је патуљаста држава површине 44 хектара деценијама била „најпраћенији” субјекат на међународној арени.

 Као пажљиви хроничари, аутори нису могли да не обрате пажњу на такве познате случајеве новијег доба, као што су атентат на Папу Јована Павла II и брза смрт његовог непосредног претходника Јована Павла I. У видном пољу истраживача нашле су се и тајанствене смрти команданта ватиканске Швајцарске гарде пуковника Естермана, његове жене Гледис и каплара Торнаја, истрага овог случаја завршена је у рекордном року, оставивши иза себе масу питања.

         Књига „Интриге у Ватикану” завршава се описом самоубиства (убиства?) водећег финансијера Свете столице Роберта Калвија, који је пронађен обешен испод Моста Блекфрајарс (Мост црних фратара).