Франциско реформу ватиканске курије поверио кардиналу Марадијаги - музичару и пилоту
СТУДИРАО ЈЕ И МУЗИКУ - ПОРЕД ТЕОЛОГИЈЕ, ПСИХОЛОГИЈЕ
И РАЗЛИЧИТИХ ПРИРОДНИХ НАУКА
Оскар Андрес Родригез Марадијага
- Предложиће папи оснивање - Конгрегације за лаике у којој ће бити и представници обичних католичких верника
КАРДИНАЛ Оскар Андрес Родригез Марадијага из Хондураса није само надбискуп Тегусигалпе, музичар и пилот хеликоптера, већ би по налогу папе требало да реформише и управу Ватикана.
Сада већ ретко држи концерте, каже, али још воли да пребире по диркама. Пре неколико дана је посетио Немачку и после мисе у Бону сео за синтисајзер и одсвирао неколико џез-нумера.
Студирао је и музику - поред теологије, психологије и различитих природних наука.
71-годишњи Марадијага вешто зна да привуче и искористи пажњу јавности када је реч о његовим идејама и пројектима. Свет је за њега сазнао када је постао покровитељ кампање за отпис дугова 2000. године - иницијативе за развојну помоћ и невладине организације су се тада ангажовале за отпис дугова сиромашних земаља.
И сада, и поред поодмаклих година, надбискуп Тегусигалпе радо путује по читавом свету.
Он је између осталог председник католичке хуманитарне организације Каритас интернационал, као и члан кураторијума невладине организације Дон Боско мондо.
Она помаже младима који живе у сиромаштву или су изопштени из друштва. Но, Марадијагин најновији задатак је, изгледа, и најтежи: он се од октобра прошле године налази на челу кардиналске комисије која по налогу папе Франциска треба да реформише управу католичке цркве - ватиканску курију.
„Очекивања с тим у вези су велика“, признао је он у Бону на форуму „Дон Боско 2014“. После два почетна састанка осморице кардинала у октобру и децембру већ су у игри и први предлози.
Као што се владом управља преко министарстава, тако и светска католичка црква има своје дикастеријуме. Комисија названа К-8 анализирала је различите институције римске централе: „Имамо конгрегације за бискупе и свештена лица, па зашто не бисмо имали и конгрегацију и за лаике?“, рекао је Марадијага о реформским предлозима које кардинали тренутно разматрају.
Лаици, напослетку, чине већину у цркви. Тренутно католике без службених функција заступа посебан савет, но, и поред тога, немају велики утицај у Риму.
„Папа сигурно жели ново тело које ће представљати лаике“, тврди кардинал, и наглашава да у том телу види и мушкарце и жене. У таквој конгрегацији би могао да постоји и савет за породице, у коме би чланови могли да буду и брачни парови.
Управа у Ватикану, која је последњи пут темељно реформисана крајем осамдестих година, за време папе Јована Павла II, није једино што је потребно реформисати. Потребно је побољшати и комуникацију.
„После јутарње молитве проверавам електронску пошту преко мобилног телефона“, одаје Марадијага. Ипак, тако нешто није баш стандард.
Папа то, рецимо, не би радио: „То је сасвим друга галаксија“, каже уз осмех кардинал. Но, да би и поред тога могле да се доносе заједничке одлуке, бискупски синод би требало да постане стално тело. „То је добар инструмент колегијалног рада“, објашњава Марадијага. Састанци међународних делегата сваке три године и повремене ванредне скупштине нису довољни за потпуну комуникацију.