Францис Први - први папа језуита

У ВАТИКАНУ УСТОЛИЧЕН 266. ПОГЛАВАР РИМОКАТОЛИКА

У ПРИСУСТВУ ВИШЕ ОД 130 ДРЖАВНИХ ДЕЛЕГАЦИЈА

Францис Први

• Инаугурациона миса почела тако што се Францис Први - у пратњи патријарха Источних католичких цркава - спустио у крипту Сабора светог Петра где се помолио пред моштима првог бискупа Рима
• „Рибарев прстен” - који подсећа да је први римски бискуп био рибар и симболизује папино венчавање са РКЦ - Францису Првом је предао декан Кардиналског колегијума Анђело Содано који је тај симбол папске власти уручио и његовом претходнику. Прстен Бенедикта XVIбио је од чистог злата, а његов наследник је тражио да буде од позлаћеног сребра
• Обраћајући се верницима, наследника Бенедикта XVIрекао: „Запамтите да Црква није зграда, она је састављена од живог камења људских душа. Јосиф врши Божју вољу и он пази на све оно што се догађа око њега. Шта је центар хришћанског позива? То је Христ, морамо да препознамо Христа у нашем животу. То се не тиче само хришћана”

         У ВАТИКАНУ је устоличен 266. поглавар Римокатоличке цркве. Бивши надбискуп Буенос Ајерса Хорхе Марио Бергољо који је узео папско име Францис Први.

         Устоличењу првог папе језуите присуствовало је на Тргу светог Патра више стотина хиљада људи.

         „Рибарев прстен” - који подсећа да је први римски бискуп био рибар и симболизује папино венчавање са РКЦ - Францису Првом је предао декан Кардиналског колегијума Анђело Содано који је тај симбол папске власти уручио и његовом претходнику. Прстен Бенедикта XVIбио је од чистог злата, а његов наследник је тражио да буде од позлаћеног сребра.

         Новом папи је белу омофору од овчије длаке са црвеним крстовима која симболизује „заблуделу овцу”, али и католичко пастирство, обукао цардинал Жан Луј Торан.

         Сама инаугурациона миса почела је тако што се Францис Први - у пратњи патријарха Источних католичких цркава - спустио у крипту Сабора светог Петра где се помолио пред моштима првог бискупа Рима.

         Папа је у обраћању верницима рекао: „Морамо да угледамо светло усред мрака. Морамо да заштитимо људски род, а нарочито најсиромашније, најслабије, најмање важне, оне који су гладни, жедни, странце, оне који су голи или у затвору. Морамо да дозволимо зраку светла да се пробије кроз тешке облаке. Данас, усред толиког мрака, морамо да видимо светло наде и да заштитимо сваког мушкарца и жену. Заштита људи је основна дужност Римског бискупа”.

         Папа језуита у наставку је нагласио да је важна послушност Богу. При том је указао својој пастви:

         „Запамтите, Црква није зграда, она је састављена од живог камења људских душа. Јосиф врши Божју вољу и он пази на све оно што се догађа око њега. Како ми данас морамо да одговоримо на позив Божји? Шта је тај центар хришћанског позива? То је Христ, морамо да препознамо Христа у нашем животу. То се не тиче само хришћана.Тај позив служења претходи свакој особи. Као Фраческо из Асизија, и ми морамо имати поштовање према сваком људском створењу, морамо да волимо сваку особу. Посебно децу, старе и најрањивије. Они који живе на рубу нашега срца. Мужеви морају да пазе на супруге, родитељи на децу, а деца на родитеље. То значи живети са искреношћу пријатељства, то је реципорочност у добру. У дубини све се врти око наше способности да водимо бригу о човеку. Будите пажљиви са даровима од Бога. Кад се човек одриче одговорности, кад не пазимо на браћу и сестре настаје простор за разарања где страдају сиромашни“.

         Папи је претходно обучен палијум, који означава Христов јарам. Јеванђеље по Матеју је прочитано на грчком језику, како би се показала и источна и западна страна Католичке цркве.

         Инаугурацији папе Фрања, наследника Бенедикта XVIкоји је својевољно абдицирао последњег дана фебруара, присуствовали су представници 180 држава међу којима потпредседник САД Џозеф Баједен, немачка канцеларка Ангела Меркел, председник Француске Франсоа Оланд, председница Бразила Дилма Русеф, председник ЕУ Херман ван Ромпеј, председник Европске комисије Жозе Манел Барозо, шпански премијер Маријано Рахој.

         У Ватикану су били и председници Србије, Словеније и Хрватске - Томислав Николић, Борут Пахор и Хрватске Иво Јосиповић, као и црногорски премијер Мило Ђукановић.

         Први пут у последњих хиљаду година инаугарационој церемонији присуствовао је и васељенски патријарх Вартоломеј, као и представници готово свих православних цркава , а СПЦ је представљао митрополит Амфилохије.

         Само устоличење је, иначе, формалан и церемонијалан чин који нема црквеноправно значење.

         Церемонија се обавља на дан католичког празника Светог Јосифа који је истовремено и имендан бившег папе Бенедикта XVI који данас, међутим, није присуствовао инаугурацији.

         Францис Први је рођен у Буенос Ајресу у шесточланој породици исељеника из Италије.