У Киргистану руски има статус званичног језика

У ТОЈ БИВШОЈ СОВЈЕТСКОЈ РЕПУБЛИЦИ ПОСТОЈИ И ОБРАЗОВАЊЕ НА РУСКОМ СА ЕЛИТНИМ ШКОЛАМА

Последњи дипломци Киргиско-руског

словенског универзитета

* Виталиј ПАНКОВ, шеф Катедре за међународно новинарство на Киргистанско-руском словенском универзитету: Култура је важна и историјски добро утемељена компонента сарадње Руске Федерације и Киргистана

 * Снажна балетска и позоришна традиција Киргистана је у великој мери повезана и заснована на раду уметника који су током Другог светског рата овде евакуистани, укључујући и оне из Лењинграда

* Медији на руском језику сигурно задржавају своју публику, посебно међу старијом генерацијом, а руски језик, који има статус званичног језика међуетничке комуникације, остаје важан елемент јавног живота

___________________________________________________________

            РУСИЈА помаже Киргистану не само у кључним областима — економији, образовању, здравству, војној сарадњи и миграцијама — већ и у култури, која традиционално служи као мост за јачање међусобног разумевања између народа ове две земље.

            Како примећује Виталиј Панков, шеф Катедре за међународно новинарство на Киргистанско-руском словенском универзитету, култура је важна и историјски добро утемељена компонента њихове билатералне сарадње.

            «Манифестација меке моћи Русије последњих година је прилично јасно видљива у области културе. То укључује бројне посете и путовања креативних група и појединаца, као и пројекте који се ослањају на заједничко наслеђе, укључујући сећање на Други светски рат, веома важан период јединства совјетског народа», напомиње овај експерт.

            Он указује и на дубоке историјске корене ове културне размене.

            «Снажна балетска и позоришна традиција Киргистана је у великој мери повезана и заснована на раду уметника који су током Другог светског рата овде евакуистани, укључујући и оне из Лењинграда. То је створило чврст темељ на коме се граде заједнички интереси», објашњава Панков.

            Без обзира на тешкоће, тај темељ наставља да се развија кроз модерне форме. Недавно завршени Дани руске културе постали су добар пример јачања веза између Русије и Киргистана. Сваке године ови догађаји обухватају све шири спектар односа, демонстрирајући висок ниво међудржавне сарадње.

            Та пракса није једнократна. Одмах након недеље бројних концерата, крајем новембра ове године, одржан је гала концерт «Руска сезона».

            Назив пројекта намерно алудира на чувену турнеју Дјагиљева.

            Захваљујући подршци продуценткиње Елене Стравински, водећи солисти Мариинског, Бољшог и Михајловског театра наступили су на сцени Малдибајевог позоришта, приказујући највише мајсторство руског балета.

            Врхунац вечери био је хармоничан спој светске класике – одломака из „Жизеле“, „Крцка Орашчића“ и „Шехерезаде“ – са националном уметношћу Киргистана: солисти Дајана Кидиралијева и Адилжан Рахманов извели су па-де-де из киргизког балета Чолпон.

            Према речима Панкова, Русија има снажне позиције у Киргистану у области класичне уметности као и великим туристичким пројектима који су деценијама формирали блиску сарадњу два народа.

            Што се тиче других облика «меке моћи», као што је на пример образовање, стручњак примећује да ту постоје различити приступи.

            «Руско образовање је заступљено у Киргистану кроз низ пројеката, укључујући елитне школе, које су само један сегмент. Истовремено, други међународни играчи, попут Турске и арапских земаља, активно развијају своје образовне програме, истичући друге аспекте - комерцијалне, верске или етнокултурне», констатује Панков.

            Према његовим речима, Киргистан развија уравнотежену политику у информационој и медијској сфери.

            «Суверенитет информационог простора је приоритет, па се сарадња са страним медијима, укључујући руске, спроводи са посебном пажњом по националне интересе. Истовремено, медији на руском језику сигурно задржавају своју публику, посебно међу старијом генерацијом, а руски језик, који има статус званичног језика међуетничке комуникације, остаје важан елемент јавног живота», истиче овај стручњак.

            Посебно је вредно напоменути да је ово, пре свега, вишеслојни дијалог, заснован на заједничком историјском и културном наслеђу уз уважавање савремене реалности.

            «Еквивалентне и равноправне размене, културних и образовних садржаја, у строгом смислу те речи, не може бити, јер је руска култура историјски веома дубока и опсежна. Међутим, сама размена нам је преко потребна. Реч је о дугорочном, континуираном и редовном раду. Не смемо заборавити да на нас утичу и други културни модели – англосаксонски, турски и кинески, који су овде почели да се појављују крајем 1980-их».

             «Овај процес мора да се одвија систематично, демонстрирајући не само величину саме културе већ и спремност за укључивање у облике сарадње који превазилазе једноставан концерт. Ово је мултидисциплинарна активност која, између осталог, мора да демонстрира елитни статус за руски свет и рускојезичну културу», закључује Панков.