Шеф дипломатије Албаније тражи да „Тиранска платформа“ буде уграђена у Устав Македоније
БУШАТИ ТВРДИ ДА СУ „ТИРАНСКУ ПЛАТФОРМУ“ ТОБОЖЕ НАПРАВИЛЕ МАКЕДОНСКЕ ШИПТАРСКЕ ПАРТИЈЕ
Дитмир Бушати
- Дитмир БУШАТИ, у интервјуу бриселском „Еурактиву“: „Верујем да би укључивање такозване албанске платформе у Устав Македоније, односно у нови правни оквир те земље, имало позитивне ефекте за обе етничке групе које живе у Македонији. Односно, за њене главне етничке групе - за Македонце и Албанце“
МИНИСТАР спољних послова Албаније, Дитмир Бушати, у интервјуу бриселском интернет-порталу „Еурактив“ није се устручавао да се меша у унутрашње ствари Македоније.
Бушати је, наиме, открио да очекује да „Тиранска платформа“ буде уграђена у македонски Устав.
Свестан да не говори као појединац већ у име свог државног врха, оценио је да би то донело добро „и Македонцима и Албанцима“:
„Верујем да би укључивање такозване албанске платформе у Устав Македоније, односно у нови правни оквир те земље, имало позитивне ефекте за обе етничке групе које живе у Македонији. Односно, за њене главне етничке групе - за Македонце и Албанце“.
Бушати је овом изјавом потврди главно подозрење Ђорђа Иванова, Николе Груевског и свих оних које на улице и тргове изводи Иницијатива „За заједничку Македонију“: да је прави циљ „Тиранске платформе“ рекомпозиција државе. У корист Шиптара и са далекосежним и судбоносним последицама.
Бушати је, додуше, у истом интервјуу тврдио да не постоји никаква „Тиранска платформа“ већ да је то документ који су сачиниле три од четири шиптарске партије у Македонији. А Тирана је ту платформу наводно само накнадно подржала.
Подршку је образложио речима: „Ми тај документ подржавамо зато што се у њему наглашава да Албанци желе да Македонија остане обједињена. Друго, тим документом се тражи боља међуетничка хармонија у духу Охридског споразума“.
Бушати је навео и да платформа тобоже може помоћи деблокирању пута Македоније у NATO и у ЕУ и нормализовању односа са Грчком и Бугарском. Са Албанијом и Косовом као добрим суседима.
На опаску „Еурактива“ да давање албанском статуса службеног језика на целој државној територији мења уставни поредак и претвара унитарну Македонију у федерацију, Бушати је узвратио:
„Не разумем зашто се давање албанском статуса службеног језика поистовећује са федерализацијом. Ако се неко према Охридском споразуму односи као према извору спорова у Македонији између Македонаца и Албанаца - онда је реализација тог споразума на ниском нивоу“.