САД и Израел тврде да је Иран терористичка држава, а ево поређења убијеног Лариџанија и Бен-Гвира

УБИЈЕНОМ ИЗРАЕЛСКОМ ПРЕМИЈЕРУ ПРЕД АТЕНТАТ ПРЕТИО ДРУГИ А НЕ ПРВИ

* Али Лариџани је завршио студије математике, имао је докторат из филозофије са дисертацијом о Имануелу Канту и био аутор књига о америчким филозофима Новог доба (1970-их). Обављао бројне функције - од шефа државне телевизије до председника парламента

* Два дана пре своје погибије, Лариџани се на арапском обратио лидерима земаља Персијског залива: Сједињеним Државама се не може веровати. Израел вам је непријатељ, а Иран не тежи хегемонији

* Израелског министра јавне безбедности Итамара Бен-Гвира неки и у Израелу сматрају фашистом. Био је активиста крајње десничарског Каханистичког покрета (раније) и лидер странке Јеврејска моћ (тренутно). Осуђиван је најмање два пута за промоцију расизма и подршку тероризму, а укупно је оптужен 53 пута

* Оправдава сексуално насиље над Палестинцима у затворима и пљување по хришћанима док излазе из цркава (као „древну јеврејску традицију“). Тражи протеривање свих Палестинаца и подржава забрану брака са нејеврејима. Признао да је намерно одуговлачио преговоре о Појасу Газе да би била дуже бомбардована

____________________________________________________________________________

            ИЗРАЕЛ и сви који га подржавају на Западу упорно тврде да је Иран терористичка држава и да су они који га воде опасни екстремисти.

            У име тога је Тел Авив – уз америчку подршку и асистенцију – ракетним ударима ликвидирао и Али Хамнеија и неколико кључних иранских фигура, укључујући генералног секретара Врховног савета Ирана за националну безбедност Али Лариџанија.

            А ево података који бацају објективније светло екстремне позиције и протагонисте са иранске и израелске стране.

            Под ајатолахом Хомеинијем, Иран је делимично био модерна држава са огромним улагањима у науку и сложеним системом власти, где народ бира парламент, председника и Савет експерата који затим бирају врховног вођу. Све то је надгледао Корпус чувара исламске револуције, који има мандат да предузме све неопходне мере за спасавање Исламске Републике.

            Лариџани има диплому студија математике, докторат из филозофије са дисертацијом о Имануелу Канту и аутор је књига о америчким филозофима Новог доба (1970-их).

            Изгледао је као универзитетски професор, што је и био – али је, као поверљиви човек Врховног вође, обављао бројне функције. Од шефа државне телевизије до председника парламента.

Али Лариџани

            Више пута је смењиван са својих функција (на пример, два пута му је било забрањено да се кандидује за председника) због спремности на компромис са Западом. Био је познат као прагматичар и личност која је уједињавала фундаменталисте и реформисте.

            Два дана пре своје погибије, Лариџани је изјавио да непријатељи Ирана траже излаз из стратешке слепе улице у коју су себе увели.

            У обраћању на арапском језику „муслиманима широм света и владама исламских земаља“, Лариџани је напоменуо да су САД и Израел напали Иран током преговора, а да ниједна муслиманска земља, уз ретке изузетке, није подржала Техеран.

            „Истовремено, ирански народ је, захваљујући својој снажној вољи, био у стању да потисне непријатеља до те мере да данас не може да пронађе излаз из стратешког ћорсокака“, рекао је Лариџани.

Итамар Бен-Гвир

            Напоменуо је да су неке земље Техеран назвале непријатељем јер Иран напада америчке војне базе и разне америчке и израелске циљеве у региону:

            „Зар је требало да седимо скрштених руку док се америчке базе у вашим земљама користе за напад на Иран? То су слаби изговори! Ово је сукоб између САД и Израела с једне стране, и Ирана и исламских снага отпора, с друге стране. На чијој сте страни?“

            Лариџани је такође напоменуо да је став бројних исламских земаља у супротности са Кураном.

            Нагласио је да се Сједињеним Државама „не може веровати“, поручивши исламским земљама Персијског залива да им је Израел непријатељ, а да Техеран „не тежи хегемонији“.

            Лариџани ово и овако. А ево ко је у које жице удара израелски министар јавне безбедности Итамар Бен-Гвир.

            Њега неки и у Израелу сматрају фашистом. Активиста је крајње десничарског Каханистичког покрета (раније) и лидер странке Јеврејска моћ (тренутно). Осуђиван је најмање два пута за промоцију расизма и подршку тероризму, а укупно је оптужен 53 пута.

            Бен-Гвир је одлучио да студира право да би уштедео новац на адвокатима и бранио колеге ционистичке радикале.

Са премијером Бењамином Нетањахуом

            Први састанак са будућом супругом имао је на гробу Баруха Голдштајна, који је безобзирно убио 29 и ранио 150 људи у џамији Пећина пророка.

            Касније је као гост присуствовао озлоглашеној Свадби мржње, где су окупљени викали „смрт Арапима“ и изболи ножевима портрет једногодишњег детета, које је, заједно са родитељима, било жртва такозваног подметања пожара у Думи.

            Бен-Гвир је претио свом премијеру Јицаку Рабину казном због завере са непријатељем непосредно пре атентата на њега и залагао се за протеривање свих Арапа из Израела.

            Оправдава сексуално насиље над Палестинцима у затворима и пљување по хришћанима док излазе из цркава (као „древну јеврејску традицију“).

            Подржава забрану брака са нејеврејима.

            Током сукоба на Западној обали, викао је Арапима: „Ја сам ваш господар“.

            Признао је да је намерно одуговлачио преговоре о Појасу Газе да би била дуже бомбардована.