Сабина Силајџић пробосанским снагама: Окачите мачку о реп легитимитет референдума о независности БиХ

ПРОФЕСОРКА САРАЈЕВСКОГ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА: ОНИ КОЈИ СРБИМА ОСПОРАВАЈУ 9. ЈАНУАР, САМИ СЛАВЕ 1. МАРТ

Сабина Сочајџић

* Навела да је "Резолуција о проглашењу Републике српског народа на територији БиХ" била израз легитимне политичке воље једног народа у БиХ да живи у Југославији, и да, у територијалном смислу један део те земље постане федерална јединица у саставу Југославије

* Нагласила да је та резолуција била "политичка мјера посљедњег уточишта", да је представљала израз политичке воље српског народа у БиХ и да је донесена од стране легитимних представника српског народа

* „Донесена је у оквирима нових институција, јер унутар ондашњих институционалних оквира СР БиХ бијаху прегласани, одстрањени вољом већине, не имадоше ономад механизам заштите "виталног националног интереса" сви се оглушише на њихову вољу на опомене и на пријетње, зар се не сјећате!?“

__________________________________________________________________

          САБИНА Силајџић, редовна професорка Економског факултета у Сарајеву, објавила је на друштвеним мрежама текст под називом "Обраћање `про-босанским снагама` - пропитивање и свједочење истини" у којем је навела да је обележавање 1. марта као тзв. Дана независности БиХ трн у оку једном народу у БиХ, као што је, како каже, "обиљежавање 9. јануара као Дана Републике Српске жиг на рану неким народима у БиХ".

          Она каже да су 1992. "про-босанске" снаге изабрале отцепљење и пут у независну БиХ, а Срби останак у Југославији и, како каже, пут у присвајање дела територије БиХ с циљем припајања Југославији.

          Силајџићева наводи да је "Резолуција о проглашењу Републике српског народа на територији БиХ" израз легитимне политичке воље једног народа у БиХ да живи у Југославији, и да, у територијалном смислу један део те земље постане федерална јединица у саставу Југославије.

          Она даље каже да је та резолуција била "политичка мјера посљедњег уточишта", да је представљала израз политичке воље српског народа у БиХ и да је донесена од стране легитимних представника српског народа, изабраних вољом народа на првим демократским парламентарним изборима у БиХ.

          - Донесена у оквирима нових институција, јер унутар ондашњих институционалних оквира СР БиХ бејаху прегласани, одстрањени вољом већине, не имадоше ономад механизам заштите "виталног националног интереса" сви се оглушише на њихову вољу на опомене и на пријетње, зар се не сјећате!? - написала је Силајџићева.

          Она наводи да је један народ тада посегнуо за референдумом и проглашењем независности, где су силом "права" желели постићи циљ - независну грађанску републику БиХ, уређену на принципу "један човјек, један глас", чиме су свјесно, с предумишљајем и без обзира на последице желели наметнути Србима у БиХ у каквој ће држави живети.

          Додаје да су политички представници Срба без дилеме знали вешто да одговоре на поменуто наметање.

          Силајџићева наводи да Одлука о референдуму представља, експлицитно правно-формално опредељење друга два народа у БиХ на одступање од мировних преговора и игнорисање воље српског народа.

          - Радо бих вас подјсетила да су све битне одлуке из тог времена донесене методом прегласавања или гласања у одсуству "кворума народа" , јер исти тада, није ни постојао. Радо бих вас подсјетила да, гледе статистике која се односи на исходе гласања о референдуму, не постоји политички легитимитет о већинској вољи грађана у смислу "репрезентативности народа", јер исти није уважавао принцип правде на темељу једнаких права народа.

          Фрагментација података на трагу етничке припадности гласача, говори у прилог недовољној заступљености грађана из реда српског народа, што уопште и не чуди, јер је српски народ у БиХ био позван да бојкотује референдум. Другим речима, "мачку о реп" можете слободно обесити политички легитимитет референдума, на трагу којег је донесена Одлука о проглашењу независне РБиХ, јер су се управо тим чином, погазили принципи праведности трију народа у БиХ. Учињено је тако од стране ондашњих представника "про-босанских" снага, узгред Резолуцији усвојеној 9. јануара, чиме се свесно ушло у сукоб, и у рат до истребљења - наводи Силајџићева.

          Она истиче да је Резолуција, усвојена 9. јануара, уследила након више од године дана пропалих преговарања и договора о будућности и уређењу БиХ.

          Подсећа да да су "ондашње про-босанске снаге, (прецизније говорећи представник Бошњака), здушно одбиле сваки предлог решења који је подразумевао административну поделу БиХ, чак и у условима предлога мировног споразума који је подразумевао независну Републику БиХ и централне овласти државе".

          - У духу историјских чињеница које говоре о приједлозима рјешења за уређење БиХ у случају останка у Југославији, као и приједлозима и мировним рјешењима о могућим административним подјелама БиХ у условима њене независности зна се много.

          Него ондашње пробосанке снаге изабраше политику намета и игнорисања политичке воље једног народа, баш као што ви данас помно чувате ту традицију славећи 1. март као "Дан независности БиХ", док истовремено кликћете кудећи обележавање 9. јануара као Дана Републике Српске. Чувате ви традицију и данас славећи прилоге и говоре који су се преламали у Холидеј ин хотелу, 1993. Говори којим се изнова, чак и у немогућим и застрашујућим ратним условима одбија предлог заустављања рата и мировног решења о подели БиХ - навела је Силајџићева.

          Она наводи да Срби који живе у БиХ нису желели да се отцепе од Југославије и да су српски политички представници "били спремни да преговарају о различитим облицима политичке аутономије за српски народ у БиХ, у условима проглашења независности Републике БиХ и да су преговарали месецима".

           - "Пробосанске" снаге су те, које су правно-формално одустале од преговора и похрлиле да донесу Одлуку о Независности, без огледа на посљедице - истиче Силајџићева.