Паде и Јанша, мандатар - Аленка Братушек

СЛОВЕНАЧКИ ПАРЛАМЕНТ ИЗГЛАСАО НЕПОВЕРЕЊЕ ВЛАДИ,

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ГРЧКОГ СЦЕНАРИЈА?

• Братушек је у министарству финансија надзирала државни буџет шест година пре уласка у парламент, у децембру 2011. Међутим, имајући у виду политичке разлике у новој коалицији - у којој би се удружиле Грађанска листа десног центра и странка пензионера Десус из претходне владе са две опозиционе странке левог центра - мало је вероватно да ће владати без турбуленција
• Позитивна Словенија Аленке Братушек и социјалдемократе су се успротивили плану Јаншине владе за оснивање „лоше банке“, где би се издвајали лоши кредити, како би се локалним банкама омогућило да буду докапитализоване и продате
• Међутим, члан одбора Европске централне банке Јерг Асмусен изјавио је у понедељак да је лоша банка приоритет ако Словенија жели да задржи приступ страном финансирању. А процењује се да би Словенији била потребно до пет милиона евра, углавном за помоћ банкама

        СЛОВЕНАЧКИ парламент изгласао је синоћ неповерење премијеру Јанезу Јанши и доделио мандат финансијској експерткињи из левог центра, на врхунцу најгоре кризе која је државу задесила током 22 године независности.

       Нова влада ће имати задатак да се избори против драматичног пада који је Словенију трансформисао од звезде посткомунистичке транзиције у најновијег кандидата еврозоне за финансијско спасавање.

       Са највишом стопом незапослености у последњих 14 година и са банкарским сектором притиснутим лошим кредитима, парламент је са 55 напрема 33 изгласао „конструктивно неповерење“ влади предвођеној конзервативцима.

       Ако успе да састави кабинет, 42-годишња Аленка Братушек из опозиционе странке Позитивна Словенија, постаће прва шефица владе у Словенији.

       У обраћању парламенту раније јуче, она се успротивила додатним мерама штедње, цитирајући лауреата Нобелове награде за економију Џозефа Штиглица, упоређујући ту стратегију са „терапијом из средњег века“.

       „Исисивате крв и ако пацијенту није боље, наставите да исисавате”, рекла је Братушек. 

       „Наш приоритет су раст и запосленост, што сваком доноси добробит... Јасно поручујем - у Словенији неће бити грчког сценарија”.

       Јанша (54) је постао премијер у фебруару 2012. након што је његовом претходнику из левог центра Боруту Пахору изгласано неповерење.

       Јанши је тешко ишла примена структурних реформи и мера штедње, али му је најјачи ударац задала комисија за спречавање корупције, која га је оптужила за сукоб интереса и непријављивање промене имовинског стања.

       Тада су три странке напустиле његову петочлану коалицију а влади је остала само трећина места у парламенту.

       Те оптужбе и бес због мера штедње изазвале су масовне протесте широм земље.

       Суочени са претњом других ванредних избора за годину дана, социјалдемократе и два бивша Јаншина савезника постигли су договор са Братушек да јој доделе једногодишњи мандат, уз опцију да предводи владу до избора 2015. 

       Братушек ће имати две недеље да парламенту представи састав новог кабинета, а ако не успе да обезбеди коалиционе партнере, председник Борут Пахор може одлучити да распише превремене изборе.

       За неке Словенце, који од новембра протестују против корупције и политичке елите, промена премијера је само смоквин лист.

       Братушек је у министарству финансија надзирала државни буџет шест година пре уласка у парламент, у децембру 2011. Међутим, имајући у виду политичке разлике у новој коалицији - у којој би се удружиле Грађанска листа десног центра и странка пензионера Десус из претходне владе са две опозиционе странке левог центра - мало је вероватно да ће владати без турбуленција.

       Позитивна Словенија Аленке Братушек и социјалдемократе су се успротивили плану Јаншине владе за оснивање „лоше банке“, где би се издвајали лоши кредити, како би се локалним банкама омогућило да буду докапитализоване и продате.

       Члан одбора Европске централне банке Јерг Асмусен изјавио је у понедељак да је лоша банка приоритет ако Словенија жели да задржи приступ страном финансирању. Процењује се да би Словенији била потребно до пет милиона евра, углавном за помоћ банкама.

       Иако мало у поређењу са Грчком или Ирском, Ројтерс наводи да би избављење било политички незгодно док се еврозона мучи са финансијским невољама Шпаније, Италије, Португала и Кипра.

       Самој Словенији би било пуно теже, јер би влада морала да додатно скреше потрошњу и број радних места, али под међународним надзором.