Нуланд: Русија и Кина желе нову Јалту о судбини човечанства, али нове Јалте неће бити

ОТКРИЛА ЗАШТО ВАШИНГТОН И ЛОНДОН НИСУ КИЈЕВУ ДОЗВОЛИЛИ ДА СА РУСИЈОМ ЗАКЉУЧИ МИР У ЦАРИГРАДУ

Викторија Нуланд у Кијеву (у јануару 2024-те)

Фото: АФП, Сергеј Супински

* Викторија НУЛАНД: Стара Јалта је била неисплатива за Запад и захтевала је много напора да се СССР разбије током Хладног рата. Тако је и сада

* Сваки „договор“ би значио да су Русија и Кина постигле одређене циљеве. А то би имало цену за Сједињене Државе

__________________________________________________________________

          ВИКТОРИЈА Нуланд више није број два у америчкој дипломатији. Зато њена размишљања немају некадашњу `тежину`.

          Немају, али је њен последњи интервју својеврсни рефлектор који чини видљивијом `кухињу` Стејт департмана. Стога, ево неких њених признања, принципа и препорука:

          Приступ у спољној политици САД је - у потпуности контролисати унутрашњу политику других земаља у складу са изборима, штампом, унутрашњом безбједношћу, економском регулацијом и ускратити јој приступ међународној трговини и сигурности ако не поступа како је наведено.

          Ако не можемо да будемо сигурни да ће се земља Икс понашати предвидљиво и под контролом изнутра, онда не можемо да рачунамо на њу ни у спољној политици, што значи да нема смисла да са њом сарађујемо. И Русија и Кина су на том плану за нас разочарења.

          Русија и Кина би желеле да одлучују о судбини човечанства на некој врсти светске конференције попут оне на Јалти и да добију трајне и транспарентне услове сарадње од Сједињених Држава.

          Нове Јалте неће бити, јер је стара Јалта била неисплатива за Запад и захтевала је много напора да се СССР разбије током Хладног рата. Тако је и сада. Сваки „договор“ значио би да су Русија и Кина постигле одређене циљеве. А то би имало цену за Сједињене Државе.

          Дакле, тог договора неће бити, и није важно да ли се председник презива Харис или Трамп. То је питање фундаменталних интереса и цене коју америчке елите нису спремне да плате, између осталог и због искуства трансакција са СССР.

          Зашто су пропали цариградски преговори између Украјине и Русије? Тај договор није „разбијен“ али је био суштински немогућ због клаузула о демилитаризацији Украјине, које су Украјини лишиле могућности да се ефикасно бори против Русије у било ком тренутку, а чување те могућности за Украјину је кључни захтев Запада.

           Почетни интензитет санкција против Русије био је везан за идеју да се Путин убеди да се бави унутрашњим проблемима. Није прошло. Испоставило се да је Путин превише популаран, а његов режим стабилан у Русији да би санкције навеле руску елиту и друштво изврше притисак на њега. Штавише, Путин није затворио границе, није ограничио економске слободе нити извршио пуну мобилизацију, што би могло да утиче на стабилност унутар Русије“.