Ново уређење Федерације БиХ или банкрот

МУСЛИМАНИ ЛИСТОМ ЗА ЈЕДНОСТАВНИЈУ ОРГАНИЗАЦИЈУ, ХРВАТИ ОПРЕЗНИ

• Уместо што имамо 10 влада и скупштина, могао би, рецимо, само један министар да представља својј кантон пред Владом ФБиХ, истиче председник владе ФБиХ Нермин Никшић
• Најгора варијанта би била да се сада споје кантони са бошњачком већином, као и они са хрватском, чиме би заправо била направљена три ентитета у БиХ, наглашава бошњачки уставни стручњак Касим Трнка

        ЕНОРМНА јавна потрошња опасно урушава Федерацију БиХ до нивоа када више неће бити самоодржива. Зато многи већ звоне на узбуну: крајње је време да буде отворена озбиљна политичка прича о рационализацији администрације и унутрашњем престроју самог овог бх/ентитета.

       Овако на ствари гледа низ представника невладиног сектора у Сарајеву и Мостару, економиста и уставних експерата, али и највиших представника извршне власти у ФБиХ. Иако, наиме, постоје различита мишљења о томе јесу ли за процес рационализације прескупе администрације неопходни озбиљнији уставни захвати, сви су готово једногласни у оценама да је Федерација пред својеврсним банкротом

       Постоје чак и мишљења да је „грчки сценарио“, спречен у задњи трен, новим кредитом ММФ-а.

       Нермин Никшић, председник Владе Федерације, сматра да је дошао прави тренутак да, ако ништа, онда барем озбиљно буде отворена ова прича.

       „Мој лични став је да нам је неопходна рационализација у кантонима, при чему би кантони наставили да егзистирају, али без свих тих министара и министарстава. Уместо што имамо 10 влада и скупштина, могао би, рецимо, један министар да представља тај кантон пред Владом ФБиХ“, истиче Никшић. Као илустрацију оптерећености федералног буџета наводи податак да се 11 посто издваја на плате те око 44 посто за текуће трансфере.

       Фуад Касумовић, економски аналитичар, упозорава да се држава сваке године задужује за око 600 милиона КМ само да би финансирала јавну потрошњу.

       „Имамо вишка администрације око 25 посто и нема никакве дилеме да више не можемо финансирати овако гломазан апарат“, истиче Касумовић. Готово идентичан став има и Фехим Шкаљић, председник Главног одбора СББ-а и председавајући Представничког дома Парламента ФБиХ.

       „Организацијски облик у ФБиХ је такав да се намеће закључак да је администрација постала сврха самој себи. Политички одговорне структуре, потпомогнуте међународном заједницом, а нарочито америчком администрацијом, имају захтев да буде преиспитана организација ФБиХ“, каже Шкаљић, износећи забрињавајући податак да ће федерални буџет у 2013. бити оптерећен са 713 милиона КМ разних кредита.

       Политички представници бх. Хрвата овом питању прилазе с великим опрезом. Божо Љубић, лидер ХДЗ 1990, наглашава да, „у начелу, читава БиХ треба да буде рационалније устројена“.

       „Сама чињеница да један ентитет има више јединица не значи да му је администрација нерационалнија. Идеја је много и ниједну не желим омаловажити, али то је сада комплексно питање, јер централизација истовремено не значи рационализацију“, сматра Љубић. Његов став постаје јаснији враћањем временске дистанце на март 1994, када су представници влада тадашње РБиХ, „ХЗ Херцег Босне“ и Владе Хрватске потписали Вашингтонски споразум, који је дефинисао кантоне као територијалну гаранцију националне заступљености. Управо на ово упозорава уставни експерт Касим Трнка.

       „Треба, наравно, мењати комплетан уставни концепт у БиХ, што је делом садржано и у пресуди 'Сејдић и Финци'. Најгора варијанта би била да се сада споје кантони са бошњачком већином, као и они са хрватском, чиме би заправо била направљена три ентитета у БиХ“, закључује Трнка.
Чини се да ништа не може зауставити почетак унутрашње реформе ФБиХ, јер више нису у питању стратешка и национална питања, већ пуко преживљавање. 

ЦЦИ: Неупоредиво скупљи ентитет

       Пројект менаџер Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ) Адис Араповић наглашава да је ФБиХ неупоредиво скупљи ентитет од РС, која нема средњи ниво власти.

       „У ФБиХ постоји и преклапање надлежности у здравству, образовању итд. Имамо, рецимо, преко 1.000 саветника који се ротирају од избора до избора и енормно коштају Федерацију. Јавна потрошња, једноставно, мора бити преполовљена“, истиче Араповић, наводећи податак да на јавну потрошњу у ФБиХ иде преко 60 посто буџета, много више од европског просека.