Копнена операција НАТО против Либије и Гадафија!
Руски експерт за безбедност Фјодор Јаковљев тврди:
Фјодор Јаковљев
- Искрцавање НАТО-командоса 21. августа доживело крах, па су улице Триполија биле „посејане“ са најмање 400 лешева окупатора
- За један дан борби – само у Триполију – „побуњеници“ имали знатно веће губитке него за пола године борбених дејстава на свим либијским фронтовима
- НАТО операција „заузимања Триполија“ била само димна завеса за заробљавање, хапшење или ликвидацију Гадафија и чланова његове породице
- Западни „независни медији“ унапред добили и исфабриковане фотографије „мртвог Гадафија“
- Среће није имала ни група катарских специјалаца са најлакшим задатком: да убије Гадафијеву ћеруку Ајшу - јер је једна ситна девојка из њеног обезбеђења успела да устрели петнаестак катарских главосеча пре него што су схватили шта се догађа, а преживели су срамно побегли
- BBC – уместо мирних житеља који ликују поводом свргавања Гадафија у Либији – показао Индију, а CNN - очито помешавши Триполи са Дамаском а актуелни задатак са следећим - показао карту новог удара НАТО
КОМЕНТАРИ независних блогера по интернету постали су тековина чак и тзв. „независних“ западних медија, па се већ на страницама десетина утицајних европских и америчких новина апсолутно отворено пише о непосредном учешћу командоских јединица Енглеске, Француске, Катара и Уједињених Арапских Емирата. Фактички: о копненој операцији тих земаља против либијских оружаних снага.
Шта више, да је десант на Триполи извршио Други пук француске Легије странаца, тј. да се уопште не ради ни о каквим „мировним спецоперацијама“ или о пружању „помоћи“ тзв. „побуњеницима“, већ о обухватној коненој агресији Запада.
До заокрета није дошло зато што је западна штампа на неки изненађујући начин „прогледала“, или што је пожелела да говори истину, него зато што су „слободни“ и независни медији „добили инструкцију да промене извештавање о догађајима у Либији“. А нова инструкција је уследила стога што је искрцавање коалициционих командоса 21. августа доживело крах, па су улице Триполија биле „посејане“ лешевима окупатора који нису имали среће. У толиком броју да је то било просто немогуће прикрити.
_______________________________________________________________________________
„Специјалцима није ни било наређено да „освоје Триполи“. То нико није ни планирао, то је још једна у низу натовских дезинформација!“
_______________________________________________________________________________
Кроз зубе се морала признати погибија чак четристо командоса које су „независни медији“ - „пристојности“ради - називали „устаницима“, признајући и рањавање још отприлике две хиљаде специјалаца, мада је та бројка увелико смањена.
За оне који површно прате догађаје у Либији, овакве бројке о губицима коалиције изазвале су велико чуђење. Јер, испоставило се да су за један дан борби – само у Триполију – „устаници“ имали знатно веће губитке него за пола године борбених дејстава на свим либијским фронтовима.
А то није уопште није за чуђење! За разлику од „побуњеника“, које сами Либијци називају „пацовима“ и који при најмањем отпору окрећу своје џипове и беже назад, добро плаћени командоси–професионалци - савесно су се трудили да изврше поверене им задатке. А нису имали куда да беже пошто их тамо одакле су дошли нико није очекивао без победе, а тим пре - био спреман да им плати за неизвршени задатак!
Али, специјалцима није ни било наређено да „освоје Триполи“. То нико није ни планирао, то је још једна у низу натовских дезинформација!
Пробране главосече разних националности имале су савршено конкретан циљ: ликвидацију Гадафија и његове породице!
Ово потврђује и сам карактер борбених дејстава јер је њихов основни удар био усмерен не на освајање најважнијих објеката у либијској престоници, него искључиво на претпостављене тачке боравка Гадафија и његове породице. То потврђује и јасно временски усклађена пропагандистичка кампања „независних“ медија, који су имали задатак да „на време“ јављају о главним догађајима операције: „заробљаваљу, хапшењу и погибији“ Гадафија и чланова његове породице.
_______________________________________________________________________________
„Совјетска спецоперација у Авганистану - којој нема аналога у историји специјалних служби свих времена и држава - са правом се сматра „академском“ и изазива нескривену завист код „конкурената“ који је подробно изучавају у својим наставним центрима. Безуспешно, као што је и Триполи показао!“
_______________________________________________________________________________
За сваки случај је била благовремено исфабрикована и фотографија „мртвог Гадафија“. Рачуница је била у томе да ће - после објављивања информације о његовој ликвидацији, која би личила на истину - Гадафију верне јединице обуставити отпор.
У функцији „лирске дигресије“ подсећам да овај трик уопште није нов и да су га успешно искористили специјалци КБГ СССР 27. децембра 1979. године ради смене режима Хазифуле Амина. Тада је неколико релативно малих група - између 15 и 30 људи - буквално за неколико сати узело под контролу све важне објекте престонице Авганистана. Чак и најважније, укључујући и специјално чувано Министарство одбране, Генералштаб, МУП и, наравно, саму Аминову резиденције – дворац Таџ-Бек. А све то са минималним губицима међу командосима.
Та совјетска спецоперација - којој нема аналога у историји специјалних служби свих времена и држава - са правом се сматра „академском“ и изазива нескрвену завист код „конкурената“ који је подробно изучавају у својим наставним центрима. Безуспешно, као што је и Триполи показао!
Почнимо од елемената самог плана операције „Сирена“ који су постали познати либијској обавештајној служби па је већина група НАТО-командоса упала у заседе у које су их увели локални „водичи“ из редова „поткупљених“ мештана.
Није им чак помогло ни то што су једног од Гадафијевих синова – Мухамеда - успели да намаме и заробе уз помоћ дописника катарске телевизије Ал-Џазира, планирајући хапшење за време интервјуа. Информација о његовом хапшењу била је усаглашена са западним медијима - који су је унапред објавили - не знајући да хапшење Гадафијевог сина није успело као ни осталих чланова његове породице.
Среће није имала чак и група катарских специјалаца која је имала, рекло би се најлакши задатак: да убије Гадафијеву ћеруку Ајшу јер је једна ситна девојка из њеног обезбеђења успела да устрели петнаестак катарских главосеча пре него што су схватили шта се догађа, а преживели су срамно побегли.
Ајша Гадафи
_______________________________________________________________________________
„Од спремљених лажи су одустали су тек након што је Мухамед - заједно са оцем -телефонирао председнику ФИДЕ Кирсану Иљумжинову у Русију, а друга двојица (сеинова) се појавила пред западним дописницима у Триполију.“
_______________________________________________________________________________
„Независни“ западни медији одустали су од пласирања осталих припремљених фалсификата о „хашењу“осталих чланова Гадафијеве породице тек после краха њихових дезинформација од наводном хапшењу Мухамеда и Саифа ал Ислама и о тобожњој сахрани њиховог трећег брата Хамиса Гадафија. А одустали су тек након што је Мухамед - заједно са оцем -телефонирао председнику ФИДЕ Кирсану Иљумжинову у Русију, а друга двојица се појавила пред западним дописницима у Триполију.
Уместо тога, „независни“ западни медији почели су да немилице врте добијене видео-клипове о наводном слављу „мирних“ становника Триполија на Зеленом тргу због пада Гадафијевог режима. Али, пошто се преко интернета могу организовати не само целе револуције, него и повезивати блогери–контрареволуционари“, врло брзо се установило да је „народно ликовање“ заправо снимљено у Катару - на месту где су претходно биле постављене кулисе.
А пошто они који су кулисе поставили нису рачунали на оштро око педантних блогера, врло брзо се разоткрило где су све „ошљарили“. Испоставило се да да су у кадру палме уместо кедра, да се друга палма нашла на погрешном месту, а да на трећем није било прозора.
Ствари још горе стоје са оним што су „независни“ медији сами снимали.
Саиф ал Ислам
_______________________________________________________________________________
„Специјалисти из САС у почетку су разрађивали операцију „Заузимања Триполија“, а у суштини - за ликвидацију Гадафија и његове породице.“
_______________________________________________________________________________
Тако је BBC – уместо мирних житеља који ликују поводом свргавања Гадафија у Либији – показао Индију. Види линк: http://www.youtube.com/watch?v=R_-lzI8I0_0&feature=share
Још оригиналније је поступио CNN. Очито помешавши свој актуелни задатак са неким следећим, уредници овог њуз-канала су на показаној карти означили место будућег удара НАТО. У сваком случају - у њиховом извештају се Триполи нашао на месту Дамаска. Види: http://newzz.in.ua/politic/1148870689-sleduyushhaya-cel-mirotvorcev-nato-damask.html
О улози самих „побуњеника“ у либијским догађајима могло би се чак и не говорити с обзиром да је Mинистарство одбране Велике Британије - према извештају листа Дејли Телеграф –само признало да су се војници 22. пука „Посебне ваздушне службе“ (елитне јединице британских специјалаца - САС), не само налазили на територији Либије већ неколико недеља, него и да су - преобучени у традиционалну арапску одећу и користећи исто оружје, да се не би разликовали од либијских побуњеника- најдиректније учествовали у борбама.
Специјалисти из САС у почетку су разрађивали операцију „Заузимања Триполија“, а у суштини - за ликвидацију Гадафија и његове породице. Дејли Телеграф чак сведочи: „Након што је за Гадафијеву главу расписана награда милион фунти стерлинга (1,7 милиона долара), војници и официри 22. пука Посебне ваздушне службе добили су наредбу премјера Дејвида Камерона да руководе снагама побуњеника чији је задатак да трагају за Гадафијем. Ово фактички значи да је британски премијер својим главосечама, који су у државној служби, дао личну наредбу да, без истраге и суда, убију грађанина друге државе, и то - за новац!
Није ли ово заиста „демократично“?! Или ће пре да буде да је ово ипак акт међународног тероризма који подлеже кривичном гоњењу?!
_______________________________________________________________________________
„Још у марту је стални представник Русије у НАТО, Дмитриј Рогозин, сурово изјавио да ће „предузимање копнене операције бити оквалификовано као окупација Либије.“
_______________________________________________________________________________
У сваком случају, по мишљењу америчког демократског конгресмена Дениса Кусинича, који је објавило лист THE HILL, „управо сада руководство НАТО чини опасан преседан једностраног напада на суверену државу“. Он је назвао учешће западних земаља у грађанском рату у Либији „незаконитим“. По његовом мишљењу, непозивање руководства НАТО на одговорност за погибију цивилног становништва од НАТО бомбардовања значиће тријумф новог међународног бандитизма. Види: http://thehill.com/homenews/house/177957-kucinich-libyan-foray-represents-new-international-gangsterism
Такво мишљење постоји чак и у САД, а у Русији?
Још у марту је стални представник Русије у НАТО, Дмитриј Рогозин, сурово изјавио да ће „предузимање копнене операције бити оквалификовано као окупација Либије јер би то било у директној супротности са резолуцијом СБ ОУН“. То је било исправно упозорење пошто се у резолуцији 1973 директно указује да мора бити „искључена могућност боравка иностраних окупационих снага - у било ком виду и на било ком делу либијске територије“.
И, шта сад – када је копнена операција „иностраних окупационих снага“ већ почела и кад о њој већ отворено пишу медији?
Није сувишно указати да над територијом Либије „виси“ руски војни сателит путем кога Генералштаб Русије има могућност да у он лајн режиму добија информације о свим догађајима у Либији. И шта? Зар руски војни стручњаци нису „видели“десант страних командоса на територију Либије?! Исто тако: како то да раније нису приметили да Француска наоружаним бунтовним племенима испоручује хеликоптере?
С обзиром на све ово, зар са истим успехом грађани Русије не би могли једино путем Интернета сазнати за десант командоса НАТО на Црвени трг или Кремљ? Или из новости оног истог CNN-а