Клаус Хартман: НАТО и ЕУ су исто, а пријатељи Србије су Русија и Кина

„РАТ ОТВАРАЊА ВРАТА“ ИЗ 1999. БИО ЈЕ УВОД У АГРЕСОРСКЕ РАТОВЕ ПРОТИВ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

Клаус Хартман, председник Светског савеза слободних мислилаца

и копредседника Међународног комитета «Слободан Милошевић»

* Серија империјалистичких ратова од 1999. пратила је дугорочну стратегију опкољавања и слабљења Руске Федерације, „обуздавања“ Русије (и Кине). И служила је и за припрему садашњег НАТО рата против Русије. Игре геостратешког планирања које датирају из времена пре Првог светског рата и које су се играле све до Хитлера, заснивале су се на премиси: „Ко има Украјину може да командује Русији“ и „Русија не може бити европска сила без Украјине“

* САД, НАТО и ЕУ поносе се тиме да су бастион слободе и демократије. Чудно, они такође тврде да те вредности брани нацистички режим у Украјини. Исте силе које су бомбардовале Југославију пре 25 година сада се промовишу као нови пријатељи Србије. Сви могу да виде да су то лажни пријатељи

* Након НАТО агресије против Југославије, инсталирање базе Бондстил на Косову и учлањење у НАТО Црне Горе и Македоније су додатни елементи агресивног курса против Русије

* Као предуслов за чланство у ЕУ, Србија мора да се одрекне своје историјске покрајине Косово и Метохија, коју је НАТО одвојио. Затим се од Србије тражи да бира између „Запада“ и Русије. Уцене ће се наставити – Србија такође треба да прилагоди своје односе са Кином непријатељском курсу Запада.

* Укратко, питање је: ко жели да легне у кревет са убицом? Да ли желимо да се срозамо уз САД и колективни Запад, или желимо да станемо уз растуће силе у мултиполарном, полицентричном светском поретку?

________________________________________________________

          НЕМАЧКА влада је 2022. године прогласила „прекретницу“, „нову еру“ – са циљем да оптужи Руску Федерацију да води агресивни рат кршећи међународно право. Русија је тако, по њима, уништила европски мировни поредак.

          Пропаганда у свим земљама „колективног Запада“ прати ту исту парадигму. Играју на заборав у јавности. Изненада и неочекивано, НАТО политичари и њихови медији поново су открили међународно право. А притом хоће да заборавимо њихове агресорске ратове против Авганистана, Ирака, Либије, Либана, Судана, Сирије и Јемена.

          Посебно желе да нас натерају да заборавимо да су они сами уништили тај исти европски мировни поредак 1999. године својом агресијом против Југославије. Такође треба заборавити да се НАТО, кршећи своју реч, све више приближавао границама Руске Федерације и коначно одбио да испуни њен захтев за безбедносним гаранцијама на основу једнаке међусобне безбедности.

          НАТО инвазија 24. марта 1999. и једанаест недеља бомбардерског терора против Југославије нису били само – како смо тада говорили – „рат отварања врата“ за надолазеће агресорске ратове против међународног права.

          Серија империјалистичких ратова од 1999. пратила је дугорочну стратегију опкољавања и слабљења Руске Федерације, „обуздавања“ Русије (и Кине). И служила је и за припрему садашњег НАТО рата против Русије.

          Игре геостратешког планирања које датирају из времена пре Првог светског рата и које су се играле све до Хитлера, заснивале су се на премиси: „Ко има Украјину може да командује Русији“ и „Русија не може бити европска сила без Украјине“.

          После Другог светског рата, америчка политика је била усмерена на подривање сарадње између Русије и Западне Европе. У Украјини је НАТО деловао на овој основи од раних 2000-их.

          У децембру 2013, заменик америчког државног секретара Викторија Нуланд („Fuck the EU“) објавила је да су САД претходних година уложиле пет милијарди долара у оно што називају „демократизацијом“ земље. Циљ је био створити НАТО упориште у Украјини и угрозити Русију директно на њеној граници.

          У том циљу, они тамо јачају национализам и претварају земљу која је некада била опредељена за неутралност у анти-Русију.

          Образац државног удара у Београду 2000. године, који је предводила Сорошева „НВО“ Отпор, пратиле су бројне друге „обојене револуције“ све до кулминације – „Кијевског Мајдана“ 2014. У априлу 2014. немачка влада је објавила да је Украјина учествовала у скоро свим операцијама које је предводио НАТО до тада и да је потпуно укључена у програм војних маневара НАТО.

          Априла 2014. пучисти су покренули „антитерористичку операцију“ против становништва Донбаса, које није желело да живи под новом нацистичком влашћу и бранило је уставни поредак. До почетка 2022. године, 14.000 људи је пало као резултат тог рата.

          Ако термин „прекретница“ има озбиљно значење, то је да „после тридесет година форсираног географског опкољавања, политике економског обуздавања и војних провокација, укључујући осмогодишњи покољ етничког руског становништва у Доњецком басену, Руска Федерација је предузела војни одговор на НАТО агресију“, како је рекао Себастијан Бало, председник Немачког савеза слободних мислилаца.

          Он је наставио: „Знамо да је та прекретница историјска неопходност. Империјалистички разбојници, чија је доминација светом заснована на вековима пљачке човечанства, морају уступити место новом светском поретку заснованом на сувереној равноправности свих народа.“

          Отуда агресивно шкрипање и хистерично негодовање око рата који је Русија наводно започела 2022. године, иако је тај рат почео 2014. и Русија је кренула да га оконча.

          Медији на колективном Западу реагују „постројени“, као „четврти род оружаних снага“, онако како их знамо из времена НАТО агресије против Југославије 1999. Као што је тада писац Петер Хандке био оптужен да је „пропагандиста Милошевићевог режима“, исто тако данас треба ућуткати сваког ко противречи надуваној русофобији и доминантној НАТО идеологији.

          САД, НАТО и ЕУ поносе се тиме да су бастион слободе и демократије. Чудно, они такође тврде да те вредности брани нацистички режим у Украјини. Исте силе које су бомбардовале Југославију пре 25 година сада се промовишу као нови пријатељи Србије. Сви могу да виде да су то лажни пријатељи.

          Након НАТО агресије против Југославије, инсталирање базе Бондстил на Косову и учлањење у НАТО Црне Горе и Македоније су додатни елементи агресивног курса против Русије.

          Као предуслов за чланство у ЕУ, Србија мора да се одрекне своје историјске покрајине Косово и Метохија, коју је НАТО одвојио. Затим се од Србије тражи да бира између „Запада“ и Русије. Уцене ће се наставити – Србија такође треба да прилагоди своје односе са Кином непријатељском курсу Запада.

          Ваше сопствено искуство вас учи да је у годинама несврстаности на Балкану био мир.

          Чланство у Европској унији значи и придруживање војном блоку Запада. Почетком 2023. НАТО и ЕУ потписали су декларацију о „још ближем стратешком партнерству против заједничких безбедносних претњи“. Према Лисабонском уговору из 2009. године, све државе чланице су у обавези да стално повећавају своје наоружање. Као и у члану 5 НАТО пакта, у овом Уговору ЕУ постоји члан 42(7), који садржи аналогну обавезу пружања помоћи у случају оружаног напада на територију државе чланице.

          Буџет ЕУ укључује ставку са обмањујућим називом European Peace Facility. Користи се за куповину смртоносног оружја, које је до сада испоручено Украјини у седам транши за 3,6 милијарди евра. У ЕУ, Србија не само да би била принуђена да прекине своје традиционалне пријатељске везе са руском браћом и да уведе санкције Русији, већ и да користи новац српских пореских обвезника како би омогућила украјинским нацистима да убијају Русе. Као и НАТО, ова ЕУ се залаже за рат и крај националне независности и суверенитета.

          Укратко, питање је: ко жели да легне у кревет са убицом? Да ли желимо да се срозамо уз САД и колективни Запад, или желимо да станемо уз растуће силе у мултиполарном, полицентричном светском поретку?

          Ако желимо да одамо почаст жртвама и борцима против НАТО агресије 1999. године, ако смо верни наслеђу Слободана Милошевића као борца против империјалистичке пљачке и ропства, то за нас може значити само: Пријатељство са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином!

          (Излагање Клауса Хартмана, председника Светског савеза слободних мислилаца и копредседника Међународног комитета «Слободан Милошевић» на међународној конференцији „Од агресије до новог праведног поретка“, одржаној поводом 25. годишњице почетка НАТО агресије против СРЈ, 22-23. марта 2024. у Београду, у организацији Београдског форума за свет равноправних и других патриотских организација)

          https://srbratstvo.ru/klaus-hartman-nato-i-eu-su-isto-a-prijatelji-srbij...