Сањам Америку у пламену! Зашто дебело уже не би омастило и танки врат Барака Обаме?!

ХРВАТСКА КЊИЖЕВНИЦА ВЕДРАНА РУДАН

О ПРЕДУСЛОВУ ДА МАКАР МРТВА БУДЕ СРЕЋНА

•  Није фер, и није фер, и није фер да већ десетљећима гори само један дио Земље. Зашто дебело уже не би омастио и танки врат Обамин, зашто на јутјубу не бисмо видјели како се на шпагу врти ситно тијело француског терористе? 

•  Не значи ово да у мени нема живота. Да не сањам неко боље сутра. Да сам сасвим изгубила наду. Сањам, сањам, сањам дан о кад ће Руси или Кинези или заједно спознати како су пасја права у Вашингтону и Паризу на неприхватљиво ниској разини 

•  Па ће бомбама разорити Париз, Вашингтон и Њујорк, па ће стотине тисућа Француза и Амера бјежати главом без обзира јер ни тамо обични, мали људи нису луди за вјечним миром који долази са бомбама. Можда ја то нећу доживјети, али то ће се догодити. Због тога ћу и мртва бити сретна 

     ЛИБИЈА ће ових дана коначно постати нормална земља. "Побуњеници", нитко нам још није рекао тко су они, ушли су у Триполи, па ће напаћени либијски народ ослободити дугогодишњег терора њховог вође Гадафија. "Побуњеницима" су у име ширења права на частан живот у демокрацији и слободи помогле Америка и Француска, можда и неки други, али ми не падају на памет. 

     У тој ће земљи, захваљујући "побуњеницима", Америци и Француској, умјесто нафте најзад потећи мед и млијеко. Никад нећемо сазнати колико је тисућа невиних људи побијено због меда и млијека, али они и нису битни. Циљ у овој причи о "терору" и "демокрацији" оправдава средство. 

     Ускоро ће се обзнанити како су и остали синови терористе Гадафија платили животом зато што су мучили свој народ. Гадафију ће се праведно судити. На брзину ће га објесити како су то учинили с оним ликом у Ираку па ће снимку његове згрчене фаце увалити на јутјуб нека сви видимо како изгледа правда кад виси на дебелом ужету.

     Признајем, кад је све кренуло, мислим на "ослобађање" Либије, била сам згађена. Још пред неку годину Амери би на велика звона објавили зашто "ослобађају" неку земљу. На Афганистан су кренули јер су тамо била угрожена женска права, на Ирак јер је онај лик хтио створити атомску бомбу, на... Тко би се сјетио свих земаља у којима су Амери са својим савезницима посљењих десетљећа огњем и мачем ширили мир. 

     И тако, како написах, ових дана, ако не већ данас, Либија ће први пут у својој повијести погледати у лице слободи. Мудри Обама и још мудрији Саркози објаснит ће нам зашто је то добитак за све нас, не само за Либијце. Сигурна сам да нећу гледати директни пријенос из Овалног уреда ни Саркозија како стоји на некаквој кашети да би био виши и како мудро збори. 

     Једноставно, огуглала сам а и није здраво с грчем у желуцу буљити у ликове који мисле да смо баш сви на овоме свијету будале. То никако не значи да у мени нема живота. Да не сањам неко боље сутра. Да сам сасвим изгубила наду. Сањам, сањам, сањам дан о кад ће Руси или Кинези или заједно спознати како су пасја права у Вашингтону и Паризу на неприхватљиво ниској разини. 

     Па ће бомбама разорити Париз, Вашингтон и Њујорк, па ће стотине тисућа Француза и Амера бјежати главом без обзира јер ни тамо обични, мали људи нису луди за вјечним миром који долази са бомбама. Можда ја то нећу доживјети, али то ће се догодити. Због тога ћу и мртва бити сретна. 

     Знам. Нису мали људи ни криви ни одговорни за оно што у њихово име данас чине саркозији, обаме и остали бахати злочинци у тамним одијелима. Па ипак, ипак, ипак, ипак... Није фер, и није фер, и није фер да већ десетљећима гори само један дио Земље. Зашто дебело уже не би омастио и танки врат Обамин, зашто на јутјубу не бисмо видјели како се на шпагу врти ситно тијело француског терористе? 

     Блог Ведране Рудан