Загребачки суд иза затворених врата поништио пресуду Алојзију Степинцу

ЗАХТЕВ ЗА РЕВИЗИЈУ ПОДНЕО НЕЋАК КАРДИНАЛА КОЈИ ЈЕ САРАЂИВАО СА НЕМЦИМА И УСТАШАМА И КАТОЛИЧИО СРБЕ

„Блажени” Алојзије Степинац

        ЗАГРЕБАЧКИ Жупанијски суд данас је у целости поништио пресуду контроверзном хрватском кардиналу из Другог светског рата Алојзију Степинцу.

        Одлуку ванрасправног већа образложио је судија Иван Турудић који је председавао судским већем. Рочиште је било затворено за јавност.

        Захтев за ревизију поднео је Степинчев нећак.

        Загребачки надбискуп Алојзије Степинац осуђен је 1946. због сарадње с италијанским и немачким окупатором и усташким режимом у НДХ, за присилно католичење Срба, али и за непријатељску пропаганду после краја рата чији је циљ био угрожавање државног уређења ФНРЈ.

        Осуђен је на 16 година затвора с присилним радом и на петогодишњи губитак политичких и грађанских права.

        Ревизија поступка спроводи се на основу одредбе Закона о кривичном поступку из 2009. који прописује да особе које су судови бивше Југославије осудили за време комунистичке владавине за политички мотивисана кривична дела или друга кривична дела ако је до осуђујуће одлуке дошло злоупотребом политичке моћи, могу ревизијом затражити поништење осуђујуће одлуке или њој другог одговарајућег правног акта.

        Сабор Хрватске је почетком 1992. донео „Декларацију о осуди политичког процеса и пресуде кардиналу др Алојзију Степинцу“.

        Степинац је кључни камен спотицања у односима СПЦ и Римокатоличке цркве у Хрватској.

        У Риму је недавно одржан први састанак мешовите католичко-православне комисије којој је поверено да заједнички размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата. Комисија је основана на иницијативу папе Фрање због противљења СПЦ Степинчевој канонизацији. СПЦ сматра да се Степинац није довољно заузео за православце, Србе, Јевреје и Роме који су у време НДХ били прогањани.

        Бета