УГРЕШИЋ: Народ воли гадове, зато их бира и спреман је да их носи на леђима

ХОЛАНДСКО-ХРВАТСКА КЊИЖЕВНИЦА ТВРДИ ДА ХРВАТИ

ГОТОВИНИ ДАЈУ ПРИВИЛЕГИЈЕ КАКВЕ НИ ТИТО НИЈЕ ИМАО

• „Нико не може рећи да су се гадови наметнули народу. Не, народ их је изабрао. Народ има право да их збаци с власти. Али, гле парадокса, не збацује их“

         ХОЛАНДСКО-хрватска књижевница, Дубравка Угрешић, прва је жена која је добила НИН-ову награду.

         Она је за београдски Недељник говорила о животу у егзилу, Хашком трибуналу, улози цркве на Балкану, југоносталгији, кризи идентитета еx-yu држава, пропадању културе на овим просторима...

         „Народ воли гадове. Зато их и бира за своје представнике. Гадови су ту да би се обичан бирач при погледу на њих сам осећао бољим. За тај диван осећај спреман је да носи гада на леђима, као самог врага у народним причама“.

         Народ не воли одликаше, штребере. С њима се осећа мањи и инфериорнији. Недавно сам читала интервју с једним великим и познатим издавачем који ускоро одлази у пензију, и своју каријеру завршава с горком спознајом да већина људи заправо воли лоше књиге. И против тога се баш ништа не може.

         Тако је, ваљда, и с политичарима. Народ воли и бира оне лоше. И то је лепота демократије. Нико не може рећи да су се гадови наметнули народу. Не, народ их је изабрао. Народ има право да их збаци с власти. Али, гле парадокса, не збацује их.

         Поставите себи једноставно питање: Како то да најпопуларније поп-звезде (и у Хрватској и у Србији) тако катастрофално лоше певају?“, каже Дубравка Угрешић.

         Она каже да су последње пресуде Хашког трибунала, посебно ослобађање Готовине и Маркача, биле изненађујуће и за оне којима је право професија, али и за обичне људе.

         „Мене мање забрињава то што су ослобођени, а више то што су такви људи апсолутни национални хероји, што је силан новац потрошен на њихову одбрану, што општине поклањају земљишта поред мора за градњу њихових вила, што људи бесплатно граде хацијенде за њих, како се не би патили по хотелима, што добијају бесплатне концесије на експлоатацију мора.

         Такве привилегије није имао ни Тито, а камоли било ко по рангу нижи од њега“.