РУДАН: Зато, Хрвати, трк - купујте гробове

ИЗБОРИ СУ НА ВРАТИМА, АМЕРИ ВОЛЕ У СЕДЛУ ГЛЕДАТИ ЧВРСТОГ МОМКА, НЕКА ЈЕ И ЦРНАЦ...

  • Елем, они Сиријци који су убили или нису убили оне Турке напали су Хрватску. Па ће наша дјеца за који дан, тједан или мјесец кренути у Сирију у бој за народ свој
  • Њемачке, енглеске, турске, француске, америчке, тко би их све набројио, мајке навикле су да им НАТО испоручује месо у лименом сандуку. Никад не постављају сувишна питања. Зато, Хрватице и Хрвати, трк, купите гроб! Да НАТО месо има гдје почивати у миру

Пише: Ведрана Рудан (хрватска књижевница и блогер)

         ПРИЗНАЈТЕ, појма немате гдје је Сирија. Ни на карти је не бисте знали наћи. Ни ја. Сирија је земља тамо далеко гдје Амери лове Асада онако како су ловили Гадафија.

         Не знате тко је Асад? Он је животиња која ждере живу дјечицу сиријских "побуњеника". Између Гадафија и Асада ипак има разлике, драстичне. Асад је жилавији од свога покојнога, рашчереченога колеге.

         Зато Амери, вјечни борци за мир и демокрацију, никако да Асаду дођу главе, распоре му трбух, набију га на колац или му дебелим ужетом стегну танки врат.

         Колико год "побуњеницима" испоручивали оружја толико оружја Асаду испоручују непознати пријатељи. Руси? Кинези? Иако је Кисинџер Обами не тако давно рекао да одустане од Сирије јер је "Сирија одувијек била руска", црни лутак бјељи од најбјељег америчког нацића не може одустати.

         Избори су на вратима, Амери воле у седлу гледати чврстог момка, нека је и црнац. Читава ова банална прича не би нас Хрвате и Хрватице требала много узбуђивати.

         Није нас узбудила ни фрка око Либије, Туниса, Афганистана, Јемена, Ирака, Газе.Тко јебе побијене људе у далеким вукојебинама. Брига нас што раде Амери и Израелци у Гази, не цркавају тамо у блату, смраду и жици наша дјеца. Ми смо, хвала на питању, добили рат, четници више не станују овдје, своји смо на своме.

         Да, и демократска смо земља. Доказали смо то дјелом, не причом. Сваке године Загребом шећу хомосексуалци а познато је да демокрација станује само тамо гдје они слободно шећу.

         Чујте, да нам је нетко рекао, док смо покапали нашу дјецу погинулу у околици Задра, Дубровника, у Вуковару, да је наш језиви рат само увод у нови рекли бисмо му да је луд.

         Да нам је нетко тада рекао да ће дјеца погинуле дјеце кренути у рат у Сирији рекли бисмо му.Ништа не бисмо рекли, има свакаквих будала. Кад, драге моје маме Хрватице, ево нама новог рата.

         Сирија је наводно гранатирала Турску, наводно убила четворицу или петорицу а можда и шесторицу Турака. Учинила је, ако је учинила, није то најбитније, злочин који вапи до неба јер је Турска чланица НАТО-а. Сигурно знате, тко нападне било коју чланицу НАТО-а напао је НАТО. Да смо ми НАТО то сте ваљда чули.

         Додуше. Није увијек све тако просто. Иста та Турска недавно је својим бродовима превозила помоћ Гази. Израелци су Турке потаманили попут зечева. И тада је Турска била НАТО па ипак НАТО није кренуо на Израел. Што Израел има а Сирија нема? Што Израел нема а Сирија има?

         Елем, они Сиријци који су убили или нису убили оне Турке напали су Хрватску. Па ће наша дјеца за који дан, тједан или мјесец кренути у Сирију у бој за народ свој.

         Рат к'о рат. Све смо то прошли, навикли смо да нам на врата стижу лешеви вољене дјеце. Међутим, овај ће рат за нас Хрвате ипак бити мало другачији.

         У Сирији за демокрацију неће гинути само Хрвати. Бит ће тамо дјеце из читавог свијета. Негдје сам прочитала што Амери раде са лешевима погинулих војника у Афганистану. Постоји посебна постројба која пуни црне вреће месом које са ратишта добива у врећама.

         Ријетко се кад у врећи која крене на адресу родитеља или жене нађе тијело у комаду. Углавном су у њој црне руке, бијеле ноге, бијела глава, црни прст. Кад ставе врећу у цинчани ковчег, изјавила је жена која је радила у тој постројби, врећа се увијек на средини савије јер у њој нема кичме.

         Ето, у овом ћемо рату ми баке и ми мајке морати имати на уму, кад нам из Сирије допреме леш, да то неће бити леш нашег дјетета него седамдесетак кила питај бога чијег меса.

         Да ли ће нам то бити утјеха? Ипак у врећи није месо нашег меса? Или ће нас то престравити? Гдје је месо нашег меса?

         Драге Хрватице, драги Хрвати. Њемачке, енглеске, турске, француске, америчке, тко би их све набројио, мајке навикле су да им НАТО испоручује месо у лименом сандуку. Никад не постављају сувишна питања.

         Зато, Хрватице и Хрвати, трк, купити гроб! Да НАТО месо има гдје почивати у миру. 

         http://www.rudan.info/rat-2/

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари