РУДАН: Ја еболу добијем већ од погледа на хрватске политичаре

ХРВАТСКА КЊИЖЕВНИЦА ТВРДИ: ДА МИ ЈЕ ОРБАН ПРЕДСЈЕДНИК, ЗНАЛА БИХ ДА МИ ЖИВОТ НИЈЕ У РУКАМА КРЕТЕНА

• Док индустрија оружја убија стотине тисућа невиних на свим странама свијета нама на насловницама новина и у ударним терминима теве емисија јављају да је једна госпођа која је из Африке авионом дошла у Лондон повраћала, имала температуре и најзад, у болници, умрла. Одмах су је тестирали на еболу, није била еболична али се ипак „моле сви који су с њом били у контакту да се хитно јаве…”
• Јебе ми се за еболе. Кад год су у акцију спашавања свијета укључени, између осталих, Београдски аеродром и Загребачка зрачна лука знам да могу мирно спавати. Снага њихових одреда за спречавање катастрофа свјетских размјера управно је пропорционална са количином истине коју нам испоручују господари свијета
• Орбан, кога наши медији познати по објективности називају „фашистом”, најављује сурадњу са Путином, наши ректални улошци би прије умрли него нешто направили за своју земљу, бори се против банака, не осврће се превише на лоповску ЕУ…
• Нитко више не спомиње сиду и мајмуне који су нам пред двадесетак година били највећи кривци за убијање Африке. Наводно су имали неке гадне бухе, па су те бухе скочиле на неког Африканца, онда је он туцнуо себи сличну гладну, голу и босу сиротицу, па су онда бухе с ње скочиле на Роцка Худсона, да нису скочиле на њега за сиду се не би ни знало…

         Пише: Ведрана РУДАН

         НИСАМ била у контакту са „излучевинама болесника од еболе” па ипак ми се рига. Докле ће нас страшити муслиманским тероризмом, Путиновим убијањем људских права и еболом? Све у исто вријеме. Кад год се у свијету догоди опаки злочин, овај у Гази је холокауст, онда нам владари свијета шутну на насловне странице својих медија неизљечиву болештину.

         Још се сјећамо крављег лудила, птичје грипе, свињске грипе, магареће грипе, сиде која је побила пола Африке. Одакле се појавила до данас нисмо дознали. Нитко више не спомиње мајмуне који су нам пред двадесетак година били највећи кривци за убијање Африке. Наводно су имали неке гадне бухе, па су те бухе скочиле на неког Африканца, онда је он туцнуо себи сличну гладну, голу и босу сиротицу, па су онда бухе с ње скочиле на Роцка Худсона, да нису скочиле на њега за сиду се не би ни знало…

         Фармацеутска индустрија с времена на вријеме посије некакву еболетину тамо гдје не треба. За промјену предлажем Вашингтон, Пентагон и остале центре демокрације. Док индустрија оружја убија стотине тисућа невиних на свим странама свијета нама на насловницама новина и у ударним терминима теве емисија јављају да је једна госпођа која је из Африке авионом дошла у Лондон повраћала, имала температуре и најзад, у болници, умрла. Одмах су је тестирали на еболу, није била еболична али се ипак „моле сви који су с њом били у контакту да се хитно јаве…”

         Јебе ми се за еболе. Кад год су у акцију спашавања свијета укључени, између осталих, Београдски аеродром и Загребачка зрачна лука знам да могу мирно спавати. Снага њихових одреда за спречавање катастрофа свјетских размјера управно је пропорционална са количином истине коју нам испоручују господари свијета.

         Тренутно, ебола убија Африку да бисмо заборавили како Амери и Жидови масакрирају Газу. Кад умлате и развале све живо и мртво у Гази, госпођама у Лондону ће пасти температура. Нећемо гледати ни диретне пријеносе пријевоза заражених Амера које забринута Америка из Африке враћа дома у за њих посебно опремљену болницу.

         У међувремену ће демократа Обама тврдити да је Путин убојица људских права, Хрватска и Црна Гора ће Русији најавити још оштрије санкције а ја ћу дома јебати матер себи која се нисам родила у Мађарској.

         Да ми је Орбан предсједник, знала бих да ми живот није у рукама кретена.

         Орбан, кога наши медији познати по објективности називају „фашистом”, најављује сурадњу са Путином, наши ректални улошци би прије умрли него нешто направили за своју земљу, бори се против банака, не осврће се превише на лоповску ЕУ…

         Зашто ја већ од погледа на наше политичаре добијем еболу?

         Да, то сам вам хтјела рећи. Моје писање је мени психотерапија, али и разлог за психотерапију.

         Сви нормални људи око мене брину о вишку килограма, објешеним сисама, да ли ће у Хрватској довијека падати киша, Ана не зна да је муж вара, Емил мисли да Тања иде на течај енглескога, не иде, неки су гладни, други знају да ће сутра бити гладни.

         Нитко од људи око мене не млати опсесивно по типковници. Они налазе радост или жалост у малим стварима. Укратко, живе. Само ја пишем.

         ТРЕБА МИ ОДМОР! Збогом, за вјернике и агностике. Бох и се, за чакавце. Здраво, за комуњаре. Чао, чао, за мога унука Тина.

         И не брините због еболе. Вас ће убити робијањем.