РУДАН: Часни људи у Хрватској или цркавају од глади или се убијају или умиру од страха

„НИ ОНИХ ДЕСЕТ СРБА КОЈИ ЖИВЕ У ЛИЈЕПОЈ НАШОЈ НЕ СПАВАЈУ МИРНО – КАРАМАРКО ЋЕ ИХ ПОВЈЕШАТИ”

• Сви моји пријатељи ужаснути су јер ће на власт доћи Хадезе. Карамарко је у њиховим очима инкарнација Зла. Он ће уз помоћ усташа старих од седам до сто седам година очистити Хрватску од нас црвених који нисмо црвени али плави врагови то не знају
• Тодорић ће нам за који мјесец у својим маркетима, тренутно су му то забранили али то је тренутно, вадити крв из жиле. Да се не гужвамо у амбулантама. Идући је корак изградња монтажних родилишта покрај маркета да продавачице могу скочити на пород, родити, па се вратити за касу. О њиховим ће бебама бринути докторице наука које не могу наћи посао јер су преквалифициране
• Уз Конзум маркете ускоро ће никнути мртвачнице. Грицнеш нешто на “акцији”, цркнеш, зграбе те дечки из складишта па увале у фрижидер. Ожалошћена родбина ће у маркету одабрати вијенац, картонске папуче, картонско одијело, картонску хаљину на “акцији”, жене дуље живе, одлучити што ће покојнику или покојници на Тодорићевом гробљу након радног времена трубити Тодорићев складиштар

          Пише: Ведрана РУДАН, хрватска књижевница

          ЈЕЗА се забила у људе око мене.

          Моји вршњаци се рукама и ногама боре како наћи себи посао кад оду у мировину. Имаш шездесет и пет, ниси на самрти, мораш јести и плаћати дјеци кредит у францима.

          Могу ли старци попут мене у држави попут Хрватске живјети без страха? Страха од болести. Страха од немоћи. Страха од глади. Страха од будућности.

          Сви моји пријатељи ужаснути су јер ће на власт доћи Хадезе.

          Карамарко је у њиховим очима инкарнација Зла. Он ће уз помоћ усташа старих од седам до сто седам година очистити Хрватску од нас црвених који нисмо црвени али плави врагови то не знају.

          И оних десетак Срба који живе у Лијепој Нашој не спавају мирно.

          Карамарко ће их повјешати на пет врба које ће особно посадити а Хаерте ће то уживо преносити.

          Карамарко није злочинац. Они који га добро познају, говоре да је нормалан човјек опсједнут ловом. Јебе се њему и за Хрвате и за Србе и за врбе. Није ли то податак који би нас морао умирити? Човјек ће красти, неће убијати.

          Рекла сам да ће Карамарко красти. Јеботе! Зашто се не бојим Карамарка и његовим плавих врагова? Зато јер нису ништа гори од црвених. Привикла сам се на лопове.

          А што ако ми нетко и дође на врата па ми каже, госпођо Рудан, Ви сте написали да је господин Карамарко лопов, пођите с нама… Камо ће ме одвести? На стратиште?

          Толико имам болештина да би пуцањ у моје чело био чин милости пун.

          Није свако зло за зло. Кад на власт опет дођу црвени врагови, мој ће муж можда од државе добити пензију јер сам ја пала као жртва фашистичког, опростите, плавог терора.

Карамарко лопина? А који политичар није лопина? Има ли курви дјевица?

          Часни људи се у Хрватској не баве политиком. Часни људи у Хрватској или цркавају од глади или се убијају или умиру од страха.

          Морамо ли се баш толико бојати? Не живимо у неорганизираној вукојебини. Дапаче.

          Тодорић ће нам за који мјесец у својим маркетима, тренутно су му то забранили али то је тренутно, вадити крв из жиле. Да се не гужвамо у амбулантама.

          Идући је корак изградња монтажних родилишта покрај маркета да продавачице могу скочити на пород, родити, па се вратити за касу.

          О њиховим ће бебама бринути докторице наука које не могу наћи посао јер су преквалифициране.

          Уз Конзум маркете ускоро ће никнути мртвачнице. Грицнеш нешто на “акцији”, цркнеш, зграбе те дечки из складишта па увале у фрижидер. Ожалошћена родбина ће у маркету одабрати вијенац, картонске папуче, картонско одијело, картонску хаљину на “акцији”, жене дуље живе, одлучити што ће покојнику или покојници на Тодорићевом гробљу након радног времена трубити Тодорићев складиштар.

          Размислите мало, има ли данас у Хрватској смисла страховати кад нам је велики Хрват Крлежа давно поручио да нигдар ни било да ни некак било и да нигдар не бу да некак не бу. Тако некако.

          Сад ми је још нешто пало на памет. Убија храна, не глад. Живјет ћемо сто година. Сити врагови, црвени и плави, цркават ће у пуној снази а ми ћемо на својим екранима гледати директне пријеносе погреба наших најугледнијих криминалаца.

          На гробу ће им пјевати Северина: “Цвате шафран бијели, ево опет прољећа, а ти ниси са мном, туго највећа. Бојате бане буски, бојате бане буски, бојате бане, бојате бане, цвате шафран, туго највећа.”

          Страх. Страх. Страх. Добро је да страхујемо. Страх с временом постаје инспирација.

         http://www.rudan.info/strah-2/