Оштрије границе Хрвата са суседима?
ПОСЛЕ УЛАСКА У ЕУ ХРВАТСКА ЋЕ ПРИМЕЊИВАТИ ШЕНГЕНСКИ РЕЖИМ НАДЗОРА И КОНТРОЛЕ ГРАНИЦА
НАКОН прикључена Хрватске Европској унији процедура уласка у ту земљу биће заоштрена према суседним земљама и Турској, тврди агенција Анадолија.
На то указује и одлука Владе Хрватске да стави ван снаге билатерални споразум бивше Југославије и да уведе визе турским грађанима.
После уласка у ЕУ, Хрватска ће примењивати шенгенски режим надзора и контроле граница и држављани „трећих земаља“ мораће да имају исправне пасоше, осим наравно из оних земаља које су изузете од примене правила шенгенског режима.
У најтежем положају биће грађани Босне и Херцеговине која са Хрватском има границу дугу чак хиљаду километара и у којој живи десетине хиљада грађана који имају двојно држављанство.
Подсећа се да су грађани БиХ, наиме, навикли да у Хрватску улазе само са личном картом при процедури која је била више формлма.
“Нема сумње да такав начин прелажења границе омогућава бржу и лакшу граничну контролу и промет на граничним прелазима,“ рекли су у хрватском Министарству спољних и европских послова, наговестивши скоре измене таквог режима.
Да би БиХ била изузета из шенгенског режима, неопходан је једногласни пристанак свих чланица ЕУ, односно Савета ЕУ, а на предлог државе чланице, у овом случају Хрватске.
“У интересу је Републике Хрватске задржати што је могуће отворенију границу с БиХ, исто као и с Црном Гором и Србијом. Но, ништа мањи интерес не постоји и када је реч о што бржем испуњењу услова за улазак у јединствено шенгенско подручје. Одлуку о том питању Хрватска још није донела јер пре тога планира одржати неколико састанака с представницима Европске комисије и БиХ,“ наводи Анадолија позивајући се на објашњења надлежног министарства.
Професор Жарко Пуховски је рекао да ће граница Хрватске и БиХ бити најдужа у ЕУ, а до сада је то била пољско-руско граница.
“Све је то Хрватска имала са Словенијом и то је изазивало велики шок. Прво, пограничном становништву, а потом и читавом становништву. Хрватска ће вишеструко пооштрити мере контроле и приватника, а и робе. То ће отежати комуникацију… За мене је проблем то што сви грађани БиХ, Србије и Црне Горе долазе у ситуацију да ЕУ, која би начелно требало означавати укидање граница и ублажавања потешкоћа у саобраћају, овом делу света представља, заправо, отежавање комуникације. То се први пут видело када је Словенија ушла у ЕУ,“ казао је за Анадолију Пуховски.
Пуховски сматра да би ово питање морало да се стави на „дневни ред“ или ће, како каже, „хиљаде људи из БиХ у наредним годинама патити.“
“БиХ мора хитно учинити оно што Хрватска није учинила када је Словенија пре десет година улазила у ЕУ – мора затражити увођење траке за путнике из ЕУ и оне који то нису. Та трака би се остављала за суседну државу. Ми у Хрватској смо се годинама мучили на граници са Словенијом јер Хрватска није на време преговарала о томе са Словенијом,“ сматра Пуховски.
Наводи се и да власти БиХ нису упутиле званично обавештење грађанима да ли ће се услови путовања и боравка у тој земљи променити након 1. јула када би Хрватска трабало да уђе у ЕУ.
Пуховски наводи и да ће регија западног Балкана од 1. јула бити редефинисана јер у њој више ниће бити Хрватске.
“То је оно што људи никако да разумеју. Сада имамо нову регију којој је недвосмислено центар Београд. То има разних политичких импликација. Представници међународних институција за овај део света већ иду у Београд. Јер ће Хрватска бити под управом ЕУ. С једне стране, читава регија ће бити одсечена од Запада, док ће с друге бити успостављена унутрашња оријентација на Београд као центар“, рекао је Пуховски.
