Око Шекса су Београд и Загреб 2005. политички трговали
БИВША МИНИСТАРКА ПРАВДЕ ХРВАТСКЕ ВЕСНА ОЖБОЛТ ДЕМАНТУЈЕ ЉАЈИЋА
-
Крајем 2005. године је Расим Лајић у пратњи својих сарадника дошао на радни разговор у Министарство правосуђа Хрватске. На почетку службеног дела разговора најавио је пред обе делегације да би хтео да разговара са мном у четири ока – тврди Ожболт
-
Ожболт је позвала Љајића да она и Љајић подвргну своје изјаве полиграфу и да се тако утврди ко говори истину
ЗАГРЕБ, (ФоНет) - Бивша министарка правосуђа Хрватске Весна Шкаре Ожболт демантовала је изјаву председника Националног савета Србије за сарадњу с Хашким судом Расима Љајића да оптужница против Владимира Шекса 2005. није била предмет политичке трговине између Београда и Загреба.
Ожболт је позвала Љајића да она и Љајић подвргну своје изјаве полиграфу и да се тако утврди ко говори истину.
Љајић је јуче демантовао њене тврдње да је оптужница против Владимира Шекса 2005. године била предмет политичке трговине.
Ожболт у саопштењу "подсећа господина Љајића" на околности разговора који су водили пре шест година.
"Крајем 2005. године је Расим Лајић у пратњи својих сарадника дошао на радни разговор у Министарство правосуђа Хрватске. На почетку службеног дела разговора најавио је пред обе делегације да би хтео да разговара са мном у четири ока.
У службеном делу разговора није било речи о садржају архива ЈНА, нити о Владимиру Шексу, тврди Ожболт.
"Нетачна је тврдња Расима Љајића 'да су Хрватској отворено рекли како имају документацију ЈНА и понудили у оквиру међународне правне сарадње у процесуирању ратних злочина, да уколико постоји њихова спремност, на основу те документације и доказа које Србија има, спроведу истрагу', наводи Ожболт.
Она је нагласила да Љајић ништа од онога што сада тврди није рекао на службеном делу разговора.
У разговору 'у четири ока' Расим Љајић ми је говорио да су у поседу несређених архива ЈНА у којима има свашта, да још не знају што ће с тим.
Посебно је напоменуо да су у поседу документације војног тужилаштва везане за Владимира Шекса, који је тада био председник Сабора Хрватксе, и да би то можда било нама занимљиво у контексту да решимо и питање трансфера српских осуђеника", нагласила је Ожболт.
"На трансферу је Србија јако инсистирала јер је то било 'вруће' политичко питање", каже Ожболт.
Она је рекла да се "важност тог питања за Србију види из чињенице да су осуђеницима српске националности који су издржавали дугогодишње затворске казне у Лепоглави дали и српско држављанство".
"Реч је о осуђеницима који су издржавали дугогодишње затворске казне у Лепоглави због почињених најтежих злочина на окупираним подручјима Републике Хрватске", рекла је она.
Негде 2008. године трансфер осуђених особа се и догодио.
Које су биле околности и како је до њега дошло није ми познато, каже Ожболт су саопштењу.