Курва Хрватска ући ће у европски бордел без мога благослова!

ХРВАТСКА КЊИЖЕВНИЦА И БЛОГЕРКА

ВЕДРАНА РУДАН ПОРУЧИЛА: „ЕУ, ЈЕБИ СЕ!“

• Мој знанац у Лондону на контролни преглед код кардиолога мора чекати дуље него мој суграђанин Ријечанин. Државне школе су у расулу, људи се дијеле на сулудо богате који живе у својим елитним, чуваним квартовима и биједнике који не знају да ли ће идућу годину дочекати у рупи у којој тренутно живе
• Корупција у Европској унији не само да буја, она је оковала читаву Унију. Банке раде што их је воља, преко ноћи се урушавају читаве земље, треба ли их набрајати?
• Грчка, Ирска, Португал, Шпанија, Италија… Државе сервисирају мафијаше а оптужују народ за лијеност и обећавају му „стезање појаса” јер је он крив за све што му се дешава. Лијено смеће које жели посао, лијечника, школовање дјетета и право на живот достојан људског бића
• Не, ја нећу гласати за улазак у ту вашу Европу. Разумијем Пусићку и остале пусиће и пусићке који желе у Европски парламент. Тамо ће и преко мојих леђа млатити петнаестак тисућа еура мјесечно плус шофери, бескрајно блебетање, угодна путовања, церекања на европским екранима, анализирање „народа” који не кужи „тешку ситуацију”…

Пише: Ведрана РУДАН

        УСКОРО ће референдум, од нас се бедака очекује да изађемо из куће и, ако смо нормални, гласамо за улазак Хрватске у Европску унију. Често сам у Европи, бар два пута мјесечно.

        У Словенији, у француском мегамаркету купујем француске сиреве, вина и шампањац. У Италији купујем килограм пена за деведесет центи, у Беч идем на изложбу Ботера и Magrittea, у Нанту сам била на скупу европских књижевника.

        Била сам у Билбау, Берлину, Фиренци… У години која је иза мене. Све су то мени моје књиге дале. Разговарала сам са тамошњим људима, то су били „мали људи” попут мене,  кукали су ми на све теме.

        Високообразована дјеца им немају и никад неће имати стални посао, најчешће немају никакав. Ако га имају, архитекти, професори, инжињери, лијечници, ни у теорији не могу живјети од својих примања.

        Или живе са родитељима или од родитеља. Мој знанац у Лондону на контролни преглед код кардиолога мора чекати дуље него мој суграђанин Ријечанин. Државне школе су у расулу, људи се дијеле на сулудо богате који живе у својим елитним, чуваним квартовима и биједнике који не знају да ли ће идућу годину дочекати у рупи у којој тренутно живе.

        Бескућници и просјаци на сваком углу. Јавне болнице су прави хорор а старце у Италији у такозваним државним домовима једу штакори. Но то више и није вијест. Приватне домове за своје родитеље могу плаћати само најбогатији а они мање богати плаћају јефтине Украјинке да им старцима мијењају усране пелене и уваљују папицу у уста.

        Готово све оне раде на црно, двадесет и четири сата, за никакву лову. О европским политичарима знам више него ме занима. Berlusconi је криминалац, педофил и расист. Sarkozy је злочинац скомпан с Америма и никакав му није био проблем послати француске авионе да у Либији „уведу ред” а француски криминалци из ње извуку нафту.

        Његово тјерање румуњских „цигана” тамо одакле су дошли медији нису попратили великом галамом. Тамошњи новинари немају времена за теме из живота и анализу личности нацића Sarkozya јер морају „истражити”, по било коју цијену, да ли је принц Charles педер.

„ЕУ гаћице“, умјетничка инсталација Тање Остојић, Беч, 2005.

        Не тако давно читали смо што се већ годинама дешава „Европљанима” Пољацима који су дошли у Лондон тражити посао. Третирани су попут робова, голи и боси живјели су у шаторима, цркавали од глади и безнађа јер нису могли скупити лову за повратак у домовину. Помагали су им једнако гладни Лондончани.

        Већина их је крепала покрај контејнера, они који су преживјели и остали раде код неког лопине у јаловој нади да ће доћи дан кад ће моћи дома послати или себе или педесет фунти.

        И о сексуалном животу европских политичара много знамо. Berlusconi гол покрај свога базена, Тополанек, бивши предсједник Чешке, са курцем у пуној ерекцији гол покрај истог базена гледа како се малољетне курвице праћакају у води док их нонићи не позову на сухо.

        Судови. Само Талијани знају колико се у њиховој европској земљи чека на правду. Корупција у Европској унији не само да буја, она је оковала читаву Унију. Банке раде што их је воља, преко ноћи се урушавају читаве земље, треба ли их набрајати?

        Грчка, Ирска, Португал, Шпанија, Италија… Државе сервисирају мафијаше а оптужују народ за лијеност и обећавају му „стезање појаса” јер је он крив за све што му се дешава. Лијено смеће које жели посао, лијечника, школовање дјетета и право на живот достојан људског бића.

        И, ето, у такву бих Европу ја требала весело кренути јер без ње ми живота нема. Али та и таква Европа ми још од рата, наравно и прије овог рата, одређује сваки тренутак у  животу. Нисам задовољна „Европом” у мом дворишту. Нимало.

        Моја дјеца већ живе „европским животом”, ја ћу скончати у дому у каквом ће и моји европски вршњаци. Ако ми бог да здравље и мене ће гристи пантигане. Зашто не би биле хрватске онолико колико било што данас у Хрватској може бити „хрватско”?

        Да ли ће њихови угризи бити блажи ако буду „европски”? Не, ја нећу гласати за улазак у ту вашу Европу. Разумијем Пусићку и остале пусиће и пусићке који желе у Европски парламент. Тамо ће и преко мојих леђа млатити петнаестак тисућа еура мјесечно плус шофери, бескрајно блебетање, угодна путовања, церекања на европским екранима, анализирање „народа” који не кужи „тешку ситуацију”…

        Како било, драги људи, курва Хрватска ући ће у европски бордел без мога благослова.