Колинда: Канонизација Степинца није ревитализација усташког режима и није уперена против Срба
„И ЈА И АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ЖЕЛИМО ДА НАШ СУСРЕТ БУДЕ ИСТОРИЈСКИ”
- „Нама није циљ да се то само забележи на папиру или да се пошаље порука међународној јавности да смо се састали. На крају, састанак са Вучићем у понедељак није подстакла међународна заједница, већ је мотивисан обостраном жељом да се начине конкретни кораци у приближавању две државе”
- „Када је реч о граници, међудржавне комисије треба да седну заједно и да виде које су разлике и да ли се може постићи компромис. Прво би требало наћи решење билатералним путем, али неће бити проблем ако се у будућности буде морало приступити међународним правосудним институцијама”
- Тврди да је Степинац страдао зато што није хтео да се одрекне своје вере и да је страдао од комунистичког режима и навела да је спасавао и Јевреје и Србе у току Другог светског рата
ПРЕДСЕДНИЦА Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је да Хрватска не намерава да блокира Србију на путу ка Европској унији и да постоји искрена воља обе земље да се решавају отворена питања, меЂу којима су најважнија питања границе, несталих и мањина.
Грабар Китаровићева изјавила је за РТС да њен сутрашњи сусрет са српским премијером Александром Вучићем и потписивање Изјаве о унапређењу односа и решавању отворених питања “није још један протоколаран сусрет”.
“Нама није циљ да се то само забележи на папиру или да се пошаље порука међународној јавности да смо се састали. На крају, састанак са Вучићем у понедељак није подстакла међународна заједница, већ је мотивисан обостраном жељом да се начине конкретни кораци у приближавању две државе”, рекла је председница Хрватске.
Колинда Грабар Китаровић је казала да она и мандатар за састав нове Владе Србије Александар Вучић желе да њихов сутрашњи сусрет буде историјски.
Она је додала да тренутак у коме долази до потписивања Изјаве не представља изненађење, јер се о томе разговара већ неко време.
Грабар Китаровићева је рекла да када је реч о граници, међудржавне комисије треба да седну заједно и да виде које су разлике и да ли се може постићи компромис.
Према њеним речима, прво би требало наћи решење билатералним путем, али да “неће бити проблем ако се у будућности буде морало приступити медјународним правосудним институцијама”.
Она је оценила да је питање несталих хуманитарно питање и додала да породице заслужују да се зна судбина њихових најближих, а да државе могу да затворе то болно питање и окрену се будућности.
Говорећи о положају српске мањине у Хрватској, Грабар Китаровићева је навела да српска мањина има гарантована три заступника у Хрватском сабору без обзира на освојене гласове и да постоје већа националних мањина, као и да су представници Срба заменици жупана.
Она је казала да се не би сложила са оценом да за мањине није пуно учињено.
“Питања струје, животног стандарда, питања посла, одрживог развоја су питања која муче и већински хрватски народ и све остале мањине”, навела је хрватска председница и додала да није стекла утисак да је Србима теже да остваре социјална и друга права.
Како је рекла, много проблема има посебно у руралним срединама, где се становници, без обзира које су националности, суочавају са истим тешкоћама.
Она је додала да када изађе на терен, не пита саговорнике ко је које националности.
Хрватска председница изразила је уверење да ће решавање ових отворених питања утицати и на економске односе две земље и позвала Србе да дођу у Хрватску на летовање и зимовање, истакла да су српски туристи добродошли у Хрватску.
Грабар Китаровићева је изразила и уверење да неће остати усамљена у Хрватској у својој спремности да се решавају отворена питања са Србијом.
Она је поновила да Хрватска не намерава да блокира Србију на путу ка ЕУ и додала да билатерална питања не могу бити услов за чланство у ЕУ.
“По мени и ономе што чујем из Владе Хрватске, није реч о блокади”, рекла је председница, али је додала да ће Хрватска инсистирати да Србија испуни све критеријуме за чланство у ЕУ.
Она је рекла да је потребно разговарати да би се избегле такве ситуације и оценила да је могуће да се уз процес приступања Србије ЕУ решавају и билатерална питања.
Говорећи о канонизацији кардинала Алојзија Степинца, Грабар Китаровићева је казала да то не представља ревитализацију усташког режима и да није уперена против српског народа.
Он је рекла да је Степинац страдао зато што није хтео да се одрекне своје вере и да је страдао од комунистичког режима и навела да је спасавао и Јевреје и Србе у току Другог светског рата.
Колинда Грабар Китаровић је рекла да у аргументацији његове канонизације стоји елемент мучеништва и толеранције и помагања другима.
Она је рекла да изложбу у Бриселу посвећену Степинцу није организовала хрватска држава, већ једна европска посланица.
Према њеним речима, Степинац је за хрвастки народ симбол страдања од комунистичког режима и затирања слободе говора и изражавања.
Вучић и председница Хрватске разговараће сутра у Суботици и потписати Декларацију о унапређењу односа и решавању отворених питања Србије и Хрватске.
Они ће ујутро ће посетити родну кућу научника Милутина Миланковића у Даљу у Хрватској и Дом културе “Матија Губец” у Доњем Таванкуту код Суботице.
(Бета)