ЈОВАНКА: Тито је тестаментом мени поверио да чувам све што је оставио
ЗАГРЕБАЧКИ ГЛОБУС ТВРДИ ДА СЕ ДОМОГАО ТАЈНИХ ПИСМА
БРОЗОВЕ УДОВИЦЕ „ИЗ КУЋНОГ ПРИТВОРА”
- Тито је одредио да ја лично водим рачуна о свим стварима које после њега буду остале јер ћу ја то најбоље знати, умети и хтети. Ту опоруку дао је на чување генералу Кости Нађу
- Чула сам да је после тога дошао Стане Доланц (шеф југословенске тајне полиције и члан Председништва СФРЈ) код Нађа и запретио му да случајно не изађе с тим документом јер ће се гадно провести. Знајући Доланца - верујем да је тако и било
ЗАГРЕБАЧКИ недељник Глобус - истражујући замршену судбину велике материјалне оставштине Јосипа Броза, која је још 1984. проглашена државном тајном, па се до данас не зна ни колика јој је вредност ни кому законски припада - тврди да је увид у интимне белешке његове удовице Јованке настале три године након што је Тито умро.
Некадашња прва дама је описала шта је проживљавала од тренутка кад јој је речено да Тито умире до часа кад су је брутално избацили из резиденције. А и шта се догодило с бројним драгоцјеностима председничкога пара.
„Чула сам од једне своје ратне другарице да је Тито написао једну опоруку и дао да се умножи у осам примјерака. Предао ју је другу Кости Нађу (генералу армије) кад је овај био у Игалу због неке конференције СУБНОР-а која се тамо одржавала. У том документу је Тито, поред осталог, одредио да ја лично водим рачуна о свим стварима које послије њега буду остале јер ћу ја то најбоље знати, умјети и хтјети. Чула сам исто тако да је послије тога дошао Стане Доланц (шеф југословенске тајне полиције и члан Предсједништва СФРЈ) код Нађа и запријетио му да случајно не изађе с тим документом јер ће се гадно провести. Познавајући Тита толико година, живећи с њим више од 35 година, имајући у виду наш брак и наше односе све до овог страшног и понижавајућег краја, увјерена сам да је Тито и оставио такву опоруку. Исто тако знајући Доланца и његову улогу у свим нашим - и Титовим и мојим - мукама задњих година, склона сам да повјерујем да је и пријетио Нађу...”
Тако је у јуну 1983. године писала Јованка Броз поверљивој особи чији идентитет, ради њене безбедности, Глобус не открива.
Јованка је молила за помоћ да се након трогодишње агоније на дневни ред стави питање њене егзистенције и наследства.
Не само да се проблем наследства Брозових за протекле 33 године није помакао с мртве тачке него је сасвим оправдана бојазан Титових наследника да неће доживети сатисфакцију јер је већина Титове вредне имовине - покрадена и неповратно изгубљена.
Или, како то тврди, Титов унук Јошко Броз, син Жарка Броза, након небројених посета државних комисија, у Ужичкој 15, након Титове смрти остао је само - крш и лом.
Током те 33 године, пописи Титове имовине мистериозно су нестајали, баш као и ствари и предмети с њега.
Јованка је упорно одбијала да потпише документе о Титовој имовини и свом наследству. Није их хтела да потписује зато што их је сматрала непотпуним. Или зато што су је терали да се одрекне имовине. Односно, како је записала, „нема ствари које треба дас у на тим списковима. Они мени увијек задрже 5-10 ствари. Обично, не увијек, то су ствари веће вредности. Или нико не зна гдје је то што ја тражим или је опет нека њихова комисија закључила да то уђе у музејску збирку или да су то кустоси распоредили у просторије доступне публици”.
Опорука с почетка текста никад није пронађена. А ни било која друга.
Тито је, формално-правно, умро без тестамента. Као председник Југославије у својим је говорима знао да каже како ће све што има оставити држави.
„Да је Тито кад су му ампутирали ногу рекао - све моје остаје држави, то би вредило. Али, Партија није имала никаквих доказа за то. То што је Тито причао док је био у напону снаге, то се не рачуна као тeстамент 15 година после. И данас има живих људи који би могли посведочити да је Тито говорио да су слике његове, није Тито био нимало наиван”, резолутно Глобусовим новинарима рекао Тома Фила, бивши адвокат Јованке Броз.
