ИГОР МАНДИЋ: Хајка на Србе још је само вербална, али прети да пређе у физичку

„НЕ ПРЕПУШТАМ СВОЈ НАРОД НЕОУСТАШАМА – ОНИ СУ САМО ДЕЛИЋ ХРВАТСКОГ НАРОДА”

Игор Мандић

• Милораду Пуповцу је запрећено да задњи пут долази у Срб да обележава устанак српског народа у Хрватској. Шта то значи? Да ће му зачепити уста догодине? Гуменом крушком у устима? Или ће можда забранити српску странку у Хрватској? Или ће напокон тријумфовати та идеја о којој ја говорим већ неколико година, да је та завист на, рецимо, српске писце, или, како сам први, нажалост, рекао, на ћирилицу у Вуковару, само увод у прогон Срба из Хрватске

         ЈЕДНА од најзначајнијих одлика хрватске културе данас је србофобија, која је толико изражена да прелази у тешки комплекс, изјавио је један од најпознатијих хрватских писаца, критичара и колумниста Игор Мандић.

         Мандић је у интервјуу за загребачки Јутарњи лист рекао да је, ево, сад, пред лето, већ 15- ту годину за редом поново отворена сезона лова на глумца Радета Шербеџију и „Театар Улyссес” на Брионима.

         „Хрватска завист ту прелази у тешку завист неоусташке структуре која у нашем друштву буја и у неким новинама”, рекао је Мандић.

         Истакавши да је на срећу та хајка још само вербална, он је упозорио да прети да она пређе и у физичку, а у прилог томе навео је недавни догађај у Србу, када је Милораду Пуповцу запрећено да је то “задњи пут да ту долази и обележава устанак српског народа у Хрватској”.

         „Шта то значи”, запито је Мандић и додао:
„Да ће му зачепити уста догодине? Гуменом крушком у устима? Или ће можда забранити српску странку у Хрватској? Или ће напокон тријумфовати та идеја о којој ја говорим већ неколико година, да је та завист на, рецимо, српске писце, или, како сам први, нажалост, рекао, на ћирилицу у Вуковару, само увод у прогон Срба из Хрватске”.

         Мандић се запитао и да ли то значи потпуно укинути историју једног народа.

         Срби су, додао је народ у Хрватској, увек су били, а не народност или мањина или ентитет...

         Мандић за загребачки дневник признаје да га све то веома љути.

         „Та хајка сваког лета на Шербеџију повукла ме је до овог развоја догађаји који показује своје злоћудне контуре. И завист ће прећи у физичку силу…”, оценио је.

         Упитан како тумачи апсурдну чињеницу да се након неколико година „детанта” у односима Хрвата и Срба напетост опет враћа, Мандић каже да је то „психопатолошка чињеница”.

         „Док је рат, нема мржње: знаш ко се коље и зашто. То јест, низашта - због ужитка клања, убијања, истеривања. Мир је проблем”, рекао је прецизирајући да је то стање када се наизглед ствари смирују, а уствари долази до буктања душевних енергија.

         Он, каже, стално брани своју земљу и свој народ и не препушта их усташама и неоусташама јер, тврди да је то само један „делић хрватског народа”.

         „Као што видимо, њихове странчице су увек поражене на свим изборима”, навео је.

         На опаску да је стално бранио српске писце Добрицу Ћосића и Мому Капора који су означавани као српски националисти, Мандић каже да је више-мање глупост да њих двојицу обједињује национализам.

         Њих двојица се, истиче, нису толико експонирали да би били гори од хрватских националистичких писаца.

         „Ми имамо мноштво писаца који се и данас хвале као националистички писци, па их свеједно држимо као неке вредности… ”, рекао је Мандић.

         (Танјуг)