И Туђман оглашен учесником злочиначког подухвата Хрвата из Херцег-Босне

ХАШКИ ТРИБУНАЛ НА УКУПНО 111 ГОДИНА ЗАТВОРА ОСУДИО

ЈАДРАНКА ПРЛИЋА, СЛОБОДАНА ПРАЉКА И ЈОШ ЧЕТВОРИЦУ

Јадранкo Прлић

• Прлић, који је у време злочина био премијер самопроглашене ХРХБ, добио је 25 година затвора, министар одбране ХРХБ Бруно Стојић, начелник Главног штаба ХВО Слободан Праљак и заменик команданта ХВО Миливоје Петковић, добили су затворску казну од по 20 година. Валентин Ћорић, командант војне полиције ХВО, осуђен је на 16, а председник комисије за размену заробљеника ХРХБ Берислав Пушић добио је 10 година затвора
• Сви су осуђени за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и тешке повреде женевских конвенција у рату против Муслимана у општинама Мостар, Чапљина, Љубушки, Прозор, Столац, Вареш, Горњи Вакуф и Јабланица
• Како је рекао председавајући судија Жан-Клод Антонети, утврђено је да су ти злочини почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било успостављање хрватског ентитета, делимично у границама Хрватске бановине из 1939, насилним и трајним протеривањем муслиманског становништва из осам општина у БиХ

Извештај: Марија М. Зарић

         ХАШКИ трибунал изрекао је укупно 111 година затвора Јадранку Прлићу и још петорици ратних лидера Хрвата у БиХ.

         Сви су они проглашени учесницима удруженог злочиначког подухвата, а осуђени су за злочине почињене над Муслиманима у Херцег Босни у периоду током 1993. и 1994. године.

         Њихова (не)дела оквалификована су као злочини против човечности, кршење закона и обичаја рата и тешке повреде женевских конвенција - а почињена су у општинама Мостар, Чапљина, Љубушки, Прозор, Столац, Вареш, Горњи Вакуф и Јабланица.

         У питању је прва пресуда у којој се тзв. шесторци у Хашком трибуналу одлучивало о томе и да ли су „дужносници Хрватске” имали територијалне аспирације према БиХ.

           Како је рекао председавајући судија Жан-Клод Антонети, утврђено је да су ти злочини почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било успостављање хрватског ентитета, делимично у границама Хрватске бановине из 1939, насилним и трајним протеривањем муслиманског становништва из осам општина у БиХ.

         Циљ стварања тог ентитета - Хрватске Републике Херцег-Босна (ХРХБ) - било је поновно уједињавање хрватског народа, будући да је злочиначким планом било предвиђено да се он или уједини са Хрватском, у случају да распада БиХ, или остане у БиХ с тесним везама с Хрватском.

         У осмишљавању злочиначког подухвата учествовао је и тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, а тај план у БиХ остваривале су, поред Хрватског вијећа обране, и оружане формације босанских Хрвата, као и војска Републике Хрватске - појаснио је председавајући судија одлуку већа на основу оптужнице у којој су тужиоци ову тенденцију називали „успостављањем Велике Хрватске“.

         Како је Антонети нагласио, уз сопствено издвојено мишљење на велику већину закључних ставова остатака судећег већа, власти Хрватске су имале општу контролу над властима ХРХБ.

         Годинама пре злочина, хрватски председник Туђман и лидер босанских Хрвата Мате Бобан закључили су да је било неопходно променити структуру становништва на територијама БиХ на које је удружени злочиначки подухват полагао право - прочитао је судија, и као учеснике у злочиначком подувхату, поред Туђмана и оптужених, у пресуди навео и тадашњег министра одбране Хрватске Гојка Сушка и начелника Генералштаба ХВ Јанка Бобетка, који су координисали деловање са оптуженима, који су у „остваривању циља удруженог злочиначког подухвата, према пресуди, дали значајан допринос“.

         Шесторка је индивидуално кажњена за кампању прогона Муслимана из осам општина у западној Херцеговини и источној Босни од пролећа 1993. до пролећа 1994. која је укључивала убиства, силовања, депортације, нечовечно поступање, противправно затварање, нехумана дела, уништавање и одузимање имовине, безобзирно разарање насеља и културних и верских објеката, принудни рад и противправно терорисање цивила.

         Јадранко Прлић, који је у време злочина био премијер самопроглашене ХРХБ, добио је 25 година затвора, министар одбране ХРХБ Бруно Стојић, начелник Главног штаба ХВО Слободан Праљак и заменик команданта ХВО Миливоје Петковић, добили су затворску казну од по 20 година. Валентин Ћорић, командант војне полиције ХВО, осуђен је на 16, а председник комисије за размену заробљеника ХРХБ Берислав Пушић добио је 10 година затвора.

         Свима је урачунат период проведен у притвору, у којем остају до тренутка када ће се одлучити у који од европских затвора окривљени треба да буду пребачени.

         Иначе, током читања диспозитива пресуде, могла је и да се чује и оцена већа да је срушени симбол града Мостара, чувени мостарски мост, био легитиман војни циљ.