Хрватски тим у Хагу доказује да је Србија имала геноцидну намеру

ТВРДЕ ДА ЈЕ ЈНА ЗНАЛА ЗА ДЕЛОВАЊЕ ПАРАВОЈНИХ ФОРМАЦИЈА,

УКЉУЧУЈУЋИ АРКАНОВЕ „ТИГРОВЕ“

• Члан хрватског тима британски професор права Филип Сендс оценио да је „Србија крива јер није спречила геноцид и казнила починитеље“, а да је ЈНА „знала за геноцидну намеру паравојних скупина“
• Говорећи о намери као конститутивном елементу геноцида, Сендс је тврдио да је за квалификацију тог најтежег злочина по међународном праву довољно доказати намеру уништења дела, а не нужно целе националне, етничке или верске заједнице
• „Било које систематско уништење дела групе чини геноцид, чак и ако је број убијених мали“, рекао је професор из Лондона

         ХРВАТСКИ правни заступници тврдили су данас пред међународним судом правде у Хагу да је Србија имала јасну намеру да уништи хрватске заједнице у различитим деловима Хрватске и да није учинила ништа да спречи и казни починитеље геноцида.

         У наставку расправе по међусобним тужбама Србије и Хрватске за геноцид на хрватској територији од 1991. до 1995. године, хрватски заступници тврдили су и да је ЈНА знала за деловање паравојних формација, укључујући Арканове „Тигрове“.

         Како је пренела Хина, члан хрватског тима Филип Сендс оценио је да је „Србија крива јер није спречила геноцид и казнила починитеље“, а ЈНА је „знала за геноцидну намеру паравојних скупина“.

         „Докази су кристално чисти“, уверен је Сендс.

         Британски професор права тврди да су паравојне групе, које су уништиле цела хрватска села, засеоке и градове, деловале уз знање ЈНА која их је наоружавала: „Војни капацитети ЈНА били су такви да је могла контролисати паравојне јединице и требало је да буде свесна опасности да ће се геноцид над Хрватима догодити“, рекао је.

         Као доказ, наводи Хина, приложио је обавештајни документ ЈНА по којем је наводно јасно да су официри бивше војске знали за то да се Арканови „Тигрови“ око Вуковара баве криминалом и чине масовне злочине.

         Говорећи о намери као конститутивном елементу геноцида, Сендс је тврдио да је за квалификацију тог најтежег злочина по међународном праву довољно доказати намеру уништења дела, а не нужно целе националне, етничке или верске заједнице.

         „Било које систематско уништење дела групе чини геноцид, чак и ако је број убијених мали“, рекао је професор из Лондона.

         Подсећајући на пресуду у случају „БиХ против Србије“ из 2007, Сендс је истакао да је геноцид у Сребреници утврђен јер је доказана намера уништења муслимана на том ограниченом подручју, иако према пресуди није почињен геноцид у целој БиХ, пренела је Хина.

         После излагања хрватског правног тима, планиране су изјаве сведока које је позвала Хрватска, али сведочења ће - по одлуци Суда - бити обелодањена тек по завршетку усмене расправе, 1. априла.

         Хрватска је предложила укупно 12 сведока, али ће само шест бити испитано пред судом док ће изјаве осталих бити приложене у писаном формату.