Хрватска клекла пред Бриселом - изменила „Лекс Перковић“

НИШТА НИЈЕ ОСТАЛО ОД МИЛАНОВИЋЕВОГ КУРАЖЕЊА У СТИЛУ

„ХРВАТСКОЈ НИКО НЕЋЕ НАРЕЂИВАТИ“

Зоран Милановић

• Хрватски премијер ипак изговорио ово што се званични Београд (у сличној ситуацији) сигурно не би усудио: „Та пушка је на зиду и опалиће у једном тренутку“

        ЗАГРЕБ много мање пузи пред Бриселом и Берлином од званичног Београда, али је ипак - поводом тзв „Лекс Перковић” - и клекнуо и подвио реп.

        Након вишемесечне полемике у хрватској јавности и запрећених санкција Европске уније, влада Зорана Милановића - који се претходних дана разметао изјавама у стилу „Хрватској нико неће наређивати“ - данас је усвојила измењени закон о правосудној сарадњи у кривичним стварима са чланицама ЕУ, поменути „Лекс Перковић” чиме ће пуна примена европске потернице ступити на снагу 1. јануара 2014. године.

        Предлог измењеног закона упућен је у саборску процедуру.

        Хрватска је, наиме, непосредно пре уласка у ЕУ изменила поменути закон тако што је примену европског налога ограничила само на случајеве кривичних дела почињених након 7. августа 2002. године. Незадовољна таквом изменом Европска комисија је прошле седнице покренула потуступак за увођење санкција против Хрватске. Изнуђене измене омогућиће прекид тог поступка.

        Из Европске комисије појашњено је да је могућност постављања временског ограничења за примену европске потернице постојала искључиво приликом усвајања европских прописа, као и да је временско ограничење Хрватска могла да тражи, али није затражила током приступних преговора.

        „Ми смо се позвали да то буде за кривична дела од 2002., дакле не пре 2002. и то је, на крају, речено, да није допуштено. У реду. Онај ко је то тако преговарао у име Хрватске нећу рећи да је учинио грешку или груби пропуст, али да није пуно размишљао, односно да није уопште размишљао, то могу рећи“, рекао је премијер Зоран Милановић након седнице владе, пренела је Хина.

        Он је оценио да цели случај показује да је систем европске потернице замишљен, односно конципиран као систем неравноправности који старим државама чланицама ЕУ, вероватно случајем и омашком, даје могућност ограде, а новим државама чланицама ту могућност не даје.

        Милановић је као пример навео Чешку која ће, како је рекао, као и Хрватска, такав закон примењивати од 1. јануара 2014, а која због тога сво ово време није имала никакве санкције. „ЕК јој је то толерисала годинама“, рекао је Милановић.

        Закон смо, додао је, изменили, али и уочили тај системски недостатак с којим државе имају проблем и овај разговор није завршен, навео је Милановић који сматра да ће се проблем вероватно решити тако што ће свима бити укинуто то временско ограничење.

        Ипак, он је упозорио да се тиме не решава проблем да се хрватским грађанима по принципу универзалне јурисдикције суди за кривична дела из времена „домовинског рата“.

        Милановић је упозорио да је „та пушка на зиду и опалиће у једном тренутку“.

        „Тај проблем нема ни једна друга држава у ЕУ. И то може бити предмет злоупотребе од недобронамерних људи који не живе у Хрватској. То је реално и тога морамо бити свесни“, упозорио је.