Хрвати устали против ћирилице и траже да Вуковар буде проглашен за град од посебног пијетета

ТВРДЕ ДА ИХ ЈЕ У ЦЕНТРУ ЗАГРЕБА БИЛО 60-80 ХИЉАДА,

А СКУПИЛИ СУ СЕ ИЗ ЦЕЛЕ ХРВАТСКЕ, ПА И БИХ

• У једном моменту група учесника почела је да узвикује „за дом спремни“, али је то кратко трајало
• Било је звиждука на спомињање Срба, а скандирало се и „Цигани“
• Било је и неких застава с грбом који почиње белим пољем, а нису службене због подсећања на усташку заставу 

        НИКО из власти у Београду и не покушава да политички мобилише народ за одбрану Косова и Метохије и граница и суверенитета Србије. А Хрвати су се - из целе Хрватске, па и из БиХ - сјатили у Загреб да у „лијепој њиховој“ затру сваки траг српској ћирилици.

       Са свог протестног скупа у главном граду земље - који је организовао „Штаб за одбрану хрватског Вуковара“ - упутили су ултиматум властима да у наредна три месеца покрену законску процедуру за проглашење Вуковара „градом од посебног пијетета“ и онемогуће увођење ћирилице као службеног писма у том граду.

       Представници тог штаба, који чини 300 ветеранских удружања, запретили су и физичким сукобима у случају да се у Вуковару поставе табле на латиници и ћирилици.

       Прочитавши проглас, у коме се истиче да изузеће неких зона у граду од примене двојезичности и двописмености није довољно, шеф штаба Томислав Јосић је нагласио да свака улица у граду има своје жртве и страдале, и да зато то подручје треба да буде изутето од примене двојезичности. 

       „Ако у року од три месеца не покренете такав захтев да Вуковар и то подручје буду изузети од употребе ћирилице, даћете нам до знања да искрено не цените жртву бранилаца града. А ако 18. новембра дођете у Вуковар, показаћемо вам да нисте добродошли у град због свог лицемерја према Вуковару и његовим жртвама“, рекао је Јосић.

       Јосић је оптужио власти да за бројне злочине над Хрватима, па нагласио: „Ако неко оптужи шефа Самосталне демократске српске странке Војислава Станимировића, тај случај се реши за 12 часова“. 

       Упозорио је Зaгреб да не покушава да промени Хрвате јер ће народ пре тога променити власт.

       „У Хрватској живе 22 мањине, са 21 је све у реду, само са Србима имамо проблема“, рекао је Јосић, на шта су хиљаде окупљаних углас звиждали и викали „Уа“. 

       Средњошколски професор из Книна Анте Надомир Тадић Штура је затражио од Сабора промену Уставног закона о правима националних мањина, а Станимировића и председника Српског народног вијећа Милорада Пуповца назвао „аветима прошлости“, док је потпредседник Сабора Ненад Стазић прозвао ветеране да заговарају мржњу.

       Фрањевачки монах Анте Перковић је рекао је нико нема ништа против ћириличног писма као културне баштине, али ћирлица није сада знак баштине.

       „Ћирилица је богатство човековог изражавања, схватања и креативности. А као што три прста нису знак исповедања вере и Светог тројства, него нешто друго, ћирилица сада није знак баштине“, рекао је он и додао да Хрвати „не знају мрзити и не знају се освећивати“.

       На протесту на централном загребачком Тргу бана Јелачића, према процени организатора било око 80.000 људи, док се медијске процене крећи између десет и 60.000.

       У једном моменту група учесника почела је викати „за дом спремни“, али је то кратко трајало, а осим звиждука на Јосићево спомињање Срба, као и на рачун владе и СДП-а, викало се „Цигани“, уз подсећање како је полиција забранила песме Марка Перковића Томсона на утакмицама.

       Сам Томсон је, уз громке аупалузе, отпевао неколико песама, сам или уз тамбурашку пратњу, а пуштени су и тонски записи новинара Синише Главашевића из јесени 1991. године, док су трајале борбе за Вуковар. 

       Бројни учесници протеста били су у униформама, било је и младих и деце, а превладавале су хрватске заставе и заставе хрватских борбених јединица, иако је било и неких застава с грбом који почиње белим пољем, а које нису службене због подсећања на усташку заставу. 

       Велики број учесника протеста дошао је из свих делова Хрватске и из БиХ.