Хрвати резолутни: неће никакав „заједнички језик“ са Србима, муслиманима и монтенегринима

ПЛЕНКОВИЋ: НА „ДЕКЛАРАЦИЈУ О ЗАЈЕДНИЧКОМ ЈЕЗИКУ“ НЕ ТРЕБА ТРОШИТИ РЕЧИ

Звонко Кусић

• И Друштво хрватских књижевника критиковало Декларацију. Његов председник Божидар Петрач оценио да је реч о „очитој политичкој работи оних који се никако не могу помирити с нестанком југословенске државе“

        ПРЕДСЕДНИК Хрватске академије науке и уметности (ХАЗУ) Звонко Кусић оценио је данас да је Декларација о заједничком језику, коју је до сада подржало око 200 личности из културног и јавног живота Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе, „апсурдна и бесмислена“.

        „Апсурдне су, узалудне и бесмислене све иницијативе које би доводиле у питање право хрватског народа на свој властити језик с његовим националним именом“, наводи се у изјави послатој медијима поводом Декларације.

        Кусић је нагласио да је хрватски језик Уставом дефинисан као званични језик у Хрватској, и да је један од службених језика Европске уније, „признат и нормиран као засебни језик с властитим међународним кодом“.

        Друштво хрватских књижевника такође је критиковало Декларацију. У изјави његовог председника Божидара Петрача наводи се да је реч о „очитој политичкој работи оних који се никако не могу помирити с нестанком југословенске државе“ и да о томе сведочи и деловање већине њених потписника, посебно оних који живе у Хрватској.

        Хрватско културно веће у саопштењу је оценило „декларацију о непостојећем заједничком језику ненаучном, неисторијском и бесмисленом“.

        Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је у среду да на Декларацију „не треба трошити речи“.

        „Хрватски језик је језик Републике Хрватске, дефинисан Уставом и један од званичних језика Европске уније. За мене је то једино битно“, рекао је Пленковић новинарима у Загребу.

        Министарка културе Нина Обуљен Коржинек изјавила је раније да претпоставља да је реч о политичкој иницијативи и да је питање заједничког језика „политички конструкт који је дошао с једном државом 1945. године, настао као резултат одређене идеологије и државне политике који у пракси никада није реализован“.

        „Он се називао хрватско-српским језиком, али сви смо ми у школи учили хрватски и писали смо на хрватском. Није ми јасно који би циљ био данас покретати такву иницијативу“, рекла је министарка.

        У Сарајеву је данас званично представљена Декларација о заједничком језику, коју је до сада подржало око 200 личности из културног и јавног живота Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе. У Декларацији се језик не именује, већ се тврди да је то језик заједнички грађанима Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Хрватске.

        Бета