Хрвати први пут после три деценије гледали Нушићеву „Госпођу министарку“
ИГРА СЕ У КАЗАЛИШТУ „КЕРЕМПУХ“
КАО „ГОСПОЂА МИНИСТРИЦА“, АЛИ НА - СРПСКОМ
„Госпођа министрица“
- Представа у „Керемпуху“ игра се са титловима на хрватском језику, што је одговор на језичко чистунство које у Хрватској све више долази до изражаја
- Титлови се стављају како би се превео језик који људи не разумеју, а ми разумемо језике Србије, Босне и Црне Горе. Значи, титлови су бесмислени. Не ради се о старним језицима, ради се о варијацијама једног те истог језика, тврди Сњежана Кордић, преводилац представе
ПРВИ пут након 30 година, у Загребу је изведено дело српског комедиографа Бранислава Нушића „Госпођа министарка“.
Представа „Госпођа министарка“, односно „Госпођа министрица“, доживела је велики успех код загребачке публике.
Нушић је, чини се, последњих деценија недостајао загребачкој позоришној публици.
„Госпођа министарка“ прича је о жени која има само једну жељу - да јој супруг постане министар.
„Замисли да тата постане министар. Јој, држим фиге, тако сам их стиснула да су ми се прсти згрчили“, један је од цитата из представе.
Текст настао пре 100 година, али је данас итекако актуелан.
„Технологија се мења, не идемо у фијакерима, идемо у лимузинама, којекаквим бесним, наиме, иду, али људска природа је остала иста“, рекла је Елизабета Кукић, која глуми „госпођу министарку“.
Зна то и једна бивша министарка.
„Та малограђанштина је тако присутна. И она реченица: 'Прво намири своју родбину, а онда тек државу' је врло актуелна и данас“, изјавила је Весна Шкаре-Ожболт.
Али, младе генерације у Хрватској једва да познају једног од највећих српских комедиографа.
„Ја нисам имао Нушића за лектиру у средњој школи, ово ми је први сусрет с њим и морам признати да је стварно позоришан текст“, рекао је глумац Лука Петрушић.
„Културну политику која је спровођена овде нарочито 90-их треба питати зашто је протерано све што је имало српски предзнак, јер ја мислим да језик и уметност убијају неке друге ствари“, нагласио је Оливер Фрљић, редитељ представе „Госпођа министарка“.
Представа у позоришту Керемпух игра се на српском језику, али с титловима на хрватском језику, што је одговор на језичко чистунство које у Хрватској све више долази до изражаја.
„Титлови се стављају како би се превео језик који људи не разумеју, а ми разумемо језике Србије, Босне и Црне Горе. Значи, титлови су бесмислени. Не ради се о старним језицима, ради се о варијацијама једног те истог језика“, тврди Сњежана Кордић, преводилац представе.
„Мислим да су ти титлови више Фрљићева иронија него потреба, они немају функцију, мислим да је њихова појава више Фрљићев хумор, шала, блага иронија“, сматра глумац Богдан Диклић.
Била она министарка или министрица, допрла је и до хрватске публике.