Хасанбеговић поднео тужбу због тврдње да је „усташки кловн“, али се није појавио у суду
ЊЕГОВ АДВОКАТ ТВРДИО ДА БИО ПОД СТРЕСОМ И ДА ЈЕ ИМАО ПРОБЛЕМА СА „НЕСАНИЦОМ И НЕРВОЗОМ“
Златко Хасанбеговић
- Аутор текста у НИН-у - хрватски писац и новинар Анте Томић - рекао на рочишту да је текст написао на почетку Хасанбеговићевог министарског мандата када није „имао појма да је он злонамерна и пакосна особа“. Напоменуо је и да сматра да је реч о врло благом и умереном тексту у којему наводи да се Хасанбеговић појавио као загребачки муслиман међу „десничарима који су углавном исламофоби“. Још је нагласио да осећа „жаљење према човеку који се труди да се свиди људима који њега потајно не подносе“
МИНИСТАР културе у техничкој влади Хрватске Златко Хасанбеговић није се појавио на првом рочишту у спору против новинара и писца Анте Томића којег је тужио због претрпљених душевних болова након објављеног текста у београдском НИН-у , у којем је Хасанбеговића, између осталога, описао као „ретарда“, „усташког кловна“ и „политичког минотаура“.
Адвокат Хасанбеговића је на првом рочишту изјавио да остају при тужбеном захтеву којим се тражи надокнада у износу од 30.000 куна увећаних за камате и трошкове судског поступка за претрпљени бол.
Адвокат Трпимир Јоњић изнео је и доказне предлоге, али је предложио и медицинско вештачење на околности „министрове душевне боли“, те затражио историографско вештачење да ли је Хасанбеговић у свом раду заступао „тоталитарна гледишта и позивао на насиље“.
Предложено је саслушање Хасанбеговића и његове супруге Ламије, али и сведока - историчара Иве Банца, Иве Голдштајна и још тројице научника с Хрватског института за историју.
Заступник министра Хасанбеговића је износећи доказне предлоге навео да сматра да је најавни текст о том суђењу објављен 4. јула у загребачком Јутарњем листу био покушај притиска на суд, али је приложио и писмо подршке историчара и академске заједнице Хасанбеговићу, као и доказни материјал о Фејсбук групи подршке министру у којој је прикупљено 14.000 потписа.
Говорећи о медицинском вештачењу, нагласио је да је због повреде права личности због Томићевог текста Хасанбеговић био изложен стресу, а као последицу навео је његово „неспавање и нервозу“.
Томићева адвокатица Весна Алабурић истакла да се не противи медицинском вештачењу у овом спору, али и да историографско вештачење није потребно јер „предмет текста Анте Томића није био знанствени рад Златка Хасанбеговића, него његово јавно деловање“.
Предложила је и прибављање података колика је била продаја београдског недељника НИН са спорним Томићевим текстом у Хрватској, али и прибављење података од других издавача наведених у тужби да ли су претходно набавили сагласност за преношење Томићевог текста.
Пре почетка суђења Томић је навео да сматра да његов текст министру није нанео неугодности.
„Текст је изашао у Београду и био би непознат да га сам Хасанбеговић није учинио познатим, носио у владу и показивао Карамарку. Он је направио представу око текста, који је по мом суду и суду моје одбране врло благ“, казао је Томић.
Додао је да је текст написао на почетку Хасанбеговићевог министарског мандата када није „имао појма да је он злонамерна и пакосна особа“.
Напоменуо је и да сматра да је реч о врло благом и умереном тексту у којему наводи да се Хасанбеговић појавио као загребачки муслиман међу „десничарима који су углавном исламофоби“.
Томић је рекао и да осећа „жаљење према човеку који се труди да се свиди људима који њега потајно не подносе“.
Танјуг